Uz pomoć nadležnih, pojedinaca i Ozona rešen jedan od problema porodice Peretić

Sremska Mitrovica – Četrdesetogodišnja Jasna Peretić majka je petoro dece koja je do nedavno sa njima živela u kući od oko 20 metara kvadratnih bez struje, vode i od socijalne pomoći od 18.000 dinara.

Jasnin muž i otac Danijela (9), Dalibora (6), Željke, Željane (4) i Aleksandra (1) mesecima unazad se zbog nasilja u porodici nalazi na izdržavanju zatvorske kazne i nije u mogućnosti da im novčano pomogne.

Ekipa Ozona psetila je ovu porodicu sa željom da se istoj na neki način pomogne.

„U ovoj kući živimo oko 10 godina, nemamo struju, ni vodu i ne znam šta mi je potrebnije. Za struju ne mogu ništa, ali se za vodu snalazim, pa redovno idem na javnu česmu i punim flaše s vodom koje na kolicima prenesem do kuće, nekada ja, nekada deca. Tako imamo i za kuvanje i da se okupamo, da operem stvari“, priča Jasna ekipi Ozona.

Kuća u kojoj su Peretići u trenutku posete živeli smeštena je u Višnjevačkoj ulici, na samom obodu grada, a vlasništvo iste nije utvrđeno, odnosno u katastru nepokretnosti se kuća vodi na jedno privatno lice do kojeg nismo uspeli da dođemo, a bez čije saglasnosti je nemoguće obezbediti priključke za struju i vodu.

„Dok je suprug živeo sa nama imali smo uvek dovoljno da jedemo, on je radio fizičke poslove i uz socijalnu pomoć mogli smo da se snađemo, međutim on je prvo imao incident sa komšijom zbog čega je bio u zatvoru 7 meseci, a posle je tamo završio i zbog nasilja u porodici. Sada imamo samo socijalnu pomoć, što nije dovoljno“, priča Jasna.

Njoj i njenoj deci pomaže nekoliko žena, majki Danijelovih školskih drugara koje su im obezbedile odeću, punile bateriju telefona za potrebe, pre svega školskih obaveza tokom epidemije koje je najstariji sin imao, s vremena na vreme donosile hranu, a to su Ljiljana Božić, Ankica Filipović i učiteljica Sanja Krstić.

S obzirom na činjenicu da ima pravo i na dečiji dodatak, pitali smo zašto to pravo nije iskoristila.

„Ja sam prijavljena na jednoj, a deca i suprug na drugoj adresi i zato ne mogu da dobijem dečiji dodatak“, kaže ona.

Kako bi za početak, bar u tom smislu pomogli i omogućili joj da mesečno dobija određena primanja po osnovu dečijeg dodatka, kontaktirali smo Gradsku upravu za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i načelnika iste Vojsilava Mirnića.

On nam je objasnio da je upoznat sa situacijom porodice Peretić, te da je problem u nepotpunoj dokumentaciji koju je Jasna podnela za dečiji dodatak, da joj je objašnjeno šta od dokumenata treba da dostavi i gde, ali da ona to nije učinila.

Prema njegovim rečima više puta su pokušali da stupe s njom u Jasnom, čak i pismenim putem da joj dostave spisak potrebne dokumentacije, međutim nisu u tome uspeli.

Ljiljana Božić se obratila našoj ekipi, koja se vrlo rado odazvala da pomogne ovoj porodici, tako da smo uz veliku pomoć načelnika prikupili deo nedostajuće dokumentacije, a zatim uz pomoć Ljiljane Jasni istu i dostavili, sve prikupljeno predali nedležnima i čitav proces priveli kraju.

Dečiji dodatak je obezbeđen, ali je Jasna u međuvremenu sa decom zajedno promenila adresu, jer se iz kuće u Višnjevačkoj uliic preselila kod brata. Nakon nekoliko dana Ljiljana je pronalazi i konačno uručuje rešenje.

Nadležne službe su svoj deo posla u ovom slučaju odradile onako kako je to propisano, problem je nastao kod same Jasne koja iz neznanja nije ispoštovala proceduru, međutim kada se nađu ljudi koji žele da pomognu svi problemi se mogu savladati.  Ukoliko Vi poznajete nekoga ko ima sličan problem, ponudite pomoć, malo je onih koji će je odbiti.

Pročitajte još