Predrag Kuzmanović iz Mačvanske Mitrovice bavi se restauracijom starog nameštaja

Preko 20 godina Predrag Kuzmanović iz Mačvanske Mitrovice živeo je i radio kancelarijski posao u Rusiji, ali kada se odlučio za povratak u Srbiju i u severnu Mačvu rešio je da će i posao da menja, da će da radi nešto za svoju dušu, nešto što će ga ispunjavati i u čemu će uživati – počeo je da se bavi restauracijom starog nameštaja.

Sada, nekoliko godina kasnije, ovaj pedesetjednogodišnjak kaže da se ni jednog trenutka nije pokajao zbog svoje odluke.

„Duge 22 godine radio sam u Rusiji, bio sam direktor komercijalne i finansijske službe, posao koji sam radio u kancelariji, međutim kada sam doneo odluku da se vratim u Srbiju poželeo sam da se bavim jednim sasvim drugim poslom. Nikada se nisam bavio drvetom ni na jedan način, ali mi je drvo oduvek bilo zanimljivo, voleo sam njegov miris i nekako ono budi moju kreativnu stranu, tako da sam došao na ideju da bih, pošto se već vraćam i nemam planove da opet negde radim van Srbije, mogao da radim kao restaurator nameštaja. To je lep hobi, lep posao, ne toliko isplativ sa finansijske tačke gledišta, ali definitivno u tome uživam i u tome sam se pronašao“, počinje Predrag.

Predrag Kuzmanović

Pre nego što se vratio, a sa idejom čemu će se posvetiti u Srbiji, on završava Rusku akademiju restauratora antiknog nameštaja.

„Za sada mi je to samo hobi, ali posvećen sam mu maksimalno. Restauriram stari nameštaj iz doba austrougarske, odnosno iz pretprošlog veka, ništa novije ne radim. Nameštaj nabavljam mahom putem oglasa, a desi se s vremena na vreme da mi i po neki prijatelj ponudi komad nameštaja da sredim. Radim stolove, stolice, komode, sanduke, ogledala, slike kao slike ne radim, ali radim ramove i zanimljivi su mi svi koji su rađeni metodom duboreza, dok gips već nije moj fah. Takođe oblažem stolice i sve to obavljam tenikom kojom se radilo pre 200 godina, što znači sve ručno, bez pomoći moderne tehnologije, mašina. Koristim samo boje na vodenoj bazi, jer prosto želim da sačuvam tu neku staru boju koja je nekada postojala. Sve u svemu kompletno ručni rad i to mukotrpan“, objašnjava Predrag.

On kaže da samo jedna stolica može da se radi i po mesec i po dana, koliko mu je trebalo za maturski rad, kada je dobio da restaurira jednu damsku stolicu iz 18. veka. Još uvek nije dobio da restaurira kompletan nameštaj neke sobe, ali kaže da je i za takav poduhvat spreman.

„Ovaj posao zahteva vreme, jer na primer sušenje i adaptiranje drveta se vrši u jednoj prostoriji gde se temperatura vazduha ne menja i drvo ne diše, odnosno ne menja svoju veličinu i potrebno je da odleži bar nedelju dana. Nakon toga nastupa skidanje stare boje, dolazi se do čistog drveta, uklanjaju oštećenja, odnosno trulo drvo i postavlja novo. Proces je dug, spor, teško je naplatiti pare koje zaista vredi, ali mene to ispunjava, tako da sam oduševljen što se time bavim, iskren je restaurator.

Kada čovek koji je kao on veći deo života sedeo u kancelariji, počne da se bavi restauratorskim poslom, okolina ne može da ostane bez reakcije.

„Svi moji prijatelji su bili iznenađeni, nisu to očekivali, ali prosto to je nešto što je mene privlačilo još u mladosti i za mene je to nekako došlo prirodno. Utisci i komentari su pozitivni i to me raduje“, ističe Predrag.

Prema njegovim rečima, restauriran nameštaj je prilično tražen na ruskom tržištu, imućniji ljudi ga vrlo rado kupuju i tamo je na visokoj ceni. Situacija u Srbiji je ipak dosta drugačija, potražnja za takvom vrstom nameštaja je nemerljivo manja.

„Kao što sam na početku rekao ovo nije najisplativiji posao za mene, postoji nekoliko majstora iz Beograda i Novog Sada koji se restauracijom nameštaja bave dosta duže nego ja i izgradili su imena. Tržište nije veliko, ne reklamiram se, mada posla uvek nađem. Moji prijatelji su mi dobra preporuka, kao i zadovoljni kupci“, priča resturator.

Trenutno on radi na nameštaju starom 160 godina, a pre toga je restaurirao ikone stare 200 godina, ono što čeka da dođe na red je jedna komoda iz 19. veka.

„Posao restauratora nije za ljude koji su impulsivni, nestrpljivi, morate biti staloženi, smireni, nema jurnjave, jer jedan mali pogrešan potez može puno štete da napravi. Traži se preciznost, dobro oko, laka ruka. Više puta mi se dešavalo da ne budem dovoljno skoncentrisan i kada je tako napuštam posao, pravim pauzu. Generalno ovaj posao mi nije naporan, prosto radim sa uživanjem, ono što mi kod njega smeta jeste što posle nekih radnji moram da čekam, kao na primer kod sušenja lepka. Najzahtevniji deo predstavlja samo čišćenje nameštaja, to je težak i mukotrpan posao, jer ne radim konzervaciju i restauraciju izložbenog nameštaja, već nameštaja koji će se koristiti nakon radova, što znači da se sve demontira, sređuje i ponovo montira, ali sa zadovoljstvom radim. Kada nakon svega pogledam gotov proizvod, mojih ruku delo znam da se sav trud i rad isplati“, završava Predrag.

Pročitajte još