Beograd među najzagađenijim gradovima na svetu, a evo kakvo je stanje u Mitrovici

Sremska Mitrovica – Dok je u Beogradu i danas vazduh među najzagađenijim u svetu, situacija u Sremskoj Mitrovici je nešto bolja.

Zagađenost vazduha u gradu na Savi prema podacima sa sajta „Airvisual“ je umerena. Vrednost PM 2.5 čestica i Mitrovici iznosi 91, dok je u glavnom gradu Srbije trenutno 180.

*Šta su PM 2.5 čestice i zašto bi trebalo da se zabrinete?

PM2.5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara, što znači da su oko 3% prečnika ljudske dlake.

PM2.5, čestice ove kategorije su toliko male da mogu biti viđene samo mikroskopom. One su manje od PM10 čestica – veličine 10 mikrometara i takođe se nazivaju finim česticama, koje u određenim uslovima mogu biti viđene i golim okom. PM2.5 čestice su četiri puta manje od PM10 čestica.

Odakle dolazi PM2.5?

Fine čestice mogu doći iz više izvora kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj – kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, gorenje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije i peščane oluje.Neke od njih su emitovane direktno u vazduh, dok se ostale formiraju kada gasovi i čestice imaju međusobne interakcije u atmosferi.

Na primer, sumpor-dioksid emitovan iz industrijskih postrojenja reaguje sa kiseonikom i vodenim kapljicama u vazduhu, a zatim formira sumpornu kiselinu kao sekundarnu tvorevinu.

Zašto je PM2.5 opasan?

Pošto su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne ove čestice u pluća. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok.

Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

Istraživanje objavljeno u Journal of the American Medical Association govori o tome da dugotrajno izlaganje prema PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, izazivajući vaskularno zapaljenje i smanjenju elastičnosti arterija, što potencijalno može dovesti do srčanog udara ili šloga. Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.

Koncentracija PM2.5 u vazduhu ima izuzetno značajan uticaj na kardiopulmonalnu funkciju ljudi kao i markere opšte inflamacije. Pogledajte šta se desilo sa laboratorijskim parametrima osoba koje su koristile prečistač vazduha samo 48 sati.

American Heart Association je takođe upozorila o štetnosti PM2.5 na zdravlje srca i smrtnost:

“Izloženost prema PM <2.5 μm (PM2.5) u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati kardiovaskularna oboljenja, imala ona fatalan ishod ili ne; dugotrajna izloženost finim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kardiovaskularnim oboljenjima u daleko većoj meri nego izloženost od nekoliko dana i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina.”

Povezanost između izloženosti trudnica finim česticama i urođenim manama je takođe uspostavljena pomoću nekoliko izveštaja.

Deca, starije osobe i oni koji pate od plućnih i/ili srčanih oboljenja su posebno ranjivi na nepovoljne efekte finih čestica u vazduhu i potrebno je preduzeti specijalne mere kada nivoi PM2.5 pređu zdrave granice.

Tumačenje PM2.5 očitavanja

Usled mnogo nepovoljnih efekata finih čestica koje mogu naneti štetu velikom broju ljudi, vrednosti PM2.5 se očitavaju non-stop od strane zdravstvenih autoriteta širom sveta. Verovatno ćete naići na kolone označene sa AQI (Air Quality Index), PSI (Pollutants Standards Index) ili nekim drugim standardom. U državi Srbiji to je SAQI_11 indeks kvaliteta vazduha.

Konkretno monitoring koncentracija PM2.5 u Srbiji meri SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) u sledećim mestima: Beograd, Niš, Novi Sad, Beočin, Smederevo, Obrenovac, Valjevo, Bor, Kosjerić, Popovac i u Subotici. Takođe, određeni Zavodi za javno zdravlje vrše monitoring čađi.

U toku vedrog dana (bez smoga), koncentracija PM2.5 može imati vrednost čak 5 μg/m3 ili još nižu. Koncentracija PM2.5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.

Zašto ne kraće i zašto baš 24 sata kada se procenjuje uticaj finih čestica na zdravlje?

To je zato što potencijalna šteta nastala pod dejstvom vazdušnih zagađivača zavisi ne samo od koncentracije, već i od perioda izloženosti. Što ste duže izloženi prema PM2.5 to je veći rizik za razvijanje negativnih efekata izazvanih izlaganjem. I zato je dvadesetčetvoročasovna mera prikazuje bolji odraz na zdravstvene efekte finih čestica nego npr. jednočasovna mera. The table below will give you a sense of what levels of PM2.5 are harmful and the appropriate precautions you need to take. It is based on the air quality standards for particle pollution published by the U.S. Environmental Protection Agency.

*izvor: vazduh.info/blissair.com/airvisual.com

Pročitajte još

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *