PREDLOG IZMENE ZAKONA: Izvršitelji uteruju i poreze?

NALED predlaže da, umesto poreske uprave, prinudna naplata dela prihoda pređe na izvršitelje. Reč je o poreskim obavezama, taksama i naknadama, koje nastaju u prometu nepokretnosti

JAVNI izvršitelji poslednjih godina dokazali su svoju efikasnost u naplati dugova za komunalne usluge, izgubljene sudske sporove, neizmirene alimentacije… Često smo bili svedoci i njihove velike revnosti, slepe za porodice čije su domove prodali zarad višestruko manjih potraživanja. Dosad su im van domašaja bili neplaćeni porezi, ali bi i to moglo da se promeni.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj predlaže dalje reforme, a jedan od predloga je i da se prinudna naplata poreskih obaveza, taksa i naknada, koje nastaju u prometu nepokretnosti, poveri javnim izvršiteljima. Smatraju da država nema dovoljno kapaciteta da to efikasno obavlja sama. Ukoliko bi se njihov predlog usvojio, izvršitelji bi zašli i u dosad nepristupačnu evidenciju poreskih dužnika.

– Primetili smo da je naplata javnih prihoda „na lokalu“ prilično loša. Da li je su u pitanju ljudski resursi, ne znamo – objašnjava Jasmina Radovanović iz NALED-a. – Od 2016. godine javni izvršitelji su nadležni i za naplatu sudskih taksa, koje su ranije naplaćivali poreznici. Iz tog aspekta i smatramo da bi oni mogli da preuzmu i prinudnu naplatu lokalnih prihoda. Nije ideja da se prebaci sve u njihovu nadležnost, već samo prinudna naplata. Oni imaju dobro iskustvo i brzo sprovode postupak. Potrebna je izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Za početak verujemo da treba da preuzmu naplatu neporeskih prihoda, pa tek onda poreskih. I znamo da to neće moći brzo da se sprovede. To je naš predlog. Istovremeno se pripremaju izmene Zakona o izvršenju, radna grupa pri Ministarstvu privrede već radi na njima. One će preciznije regulisati i načelo srazmere.

NAPLATA poreskog dinara odavno je u sferi interesovanja javnih izvršitelja. Još u junu 2015. godine njihova komora saopštila je da su izvršitelji “sposobni da efikasno naplaćuju i poreske dugove, ali je neophodno izmeniti određene propise”. Kao obrazloženje Komora izvršitelja tada je navela da bi “poboljšanje finansijske discipline u postupku naplate poreskih dugovanja znatno doprinelo stabilizaciji sistema javnih prihoda i vraćanju poverenja u državne institucije”.
A načelo srazmere javnih izvršitelja u Srbiji trenutno izgleda tako da se stan od 48 kvadrata u centru Beograda proda za 26.000 evra i to zbog duga od 6.500 evra. Za srazmeru izvršitelji mnogo ne mare ni kad naplaćuju od poslodavaca.

– Izvršitelji su aktivni kada su u pitanju tužbe radnike za zaostale plate, jubilarne nagrade, ali nisu baš mnogo uspešni – kaže Zoran Vujović iz Saveza samostalnih sindikata. – Imamo nedavni primer u Fabrici kablova u Jagodini. Bivšim radnicima, koji su uz socijalni program otišli, poslodavac je ostao dužan nekoliko plata i tužili su ga. Došli su izvršitelji sa namerom da zaplene mašine. Radnici koji su ostali da rade i sindikati, međutim, nisu ih pustili da uđu u fabriku. Pa, bez mašina bi oni ostali bez posla i plata. Uz veći pritisak na poslodavca postiglo se da se deo zarada isplati iz tekućeg poslovanja. To je problem, treba uputiti izvršitelje da nije rešenje to što rade. Oni dođu i zaplene najkvalitetnije i najvrednije mašine i alate i prodaju ih budzašto. A šta će biti posle njih, hoće li propasti firma, ljudi ostati bez plata, to njih ne zanima. One treba da plene. Oni hoće da završe posao što brže, ponašaju se kao lešinari. Šta će biti sa radnicima, njih to ne zanima. Treba da rade u dogovoru sa radnicima i sindikatima i da traže najoptimalnije rešenje. Mi moramo da štitimo i radnike koji ostaju da rade.

NOVI ZAKON

NOVI Zakon o izvršenju, koji je u pripremi, trebalo bi da otkloni bar neke nedoumice i nepravilnosti koje su se dosad dešavale u izvršnim postupcima prinudne naplate. Počev od nepravovremenog obaveštavanja (“Okačili smo rešenje na oglasnu tablu suda”), preko nepoštovanja načela srazmere (isterivanje dužnika na ulicu i prodaja jedinog stana zbog duga koji iznosi 10 odsto od vrednosti nekretnine), do prodaje zaplenjenih stvari i kvadrata u bescenje (za manje od polovine tržišne vrednosti).

Novosti.rs

Pročitajte još