Ministar Vukosavljević otvorio „Dijalog“ u Sremskoj Mitrovici

Sremska Mitrovica – Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević sinoć je u Galeriji “Lazar Vozarević” u Sremskoj Mitrovici svečano otvorio izložbu pod nazivom “Dijalog”.

Pored ministra Vukosavljevića, prisutnima su se na otvaranju izložbe obratili i direktor Nacionalne galerije Miroslav Rodić i direktor Galerije „Lazar Vozarević” Milan Marinković. Nešto više o njenom značaju za grad na Savi rekao je i gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader.

„Dijalog“ izložba koja je u novembru otvorena u Nacionalnoj galeriji u Beogradu nastavila je svoj život upravo u Legatu jednog od umetnika, učesnika izložbe Lazara Vozarevića.

Izložba četiri umetnika, Lazara Vozarevića, Aleksandra Tomaševića, Mire Brtke i Milene Čubraković, po prvi put suočenih, konfrontiranih i ujedinjenih na jedinstven muzeološki način, pred posetiocima otkriva četiri vrlo bitna umetnička fenomena šezdesetih godina dvadesetog veka.

Četiri prividno, po geometrijskom jeziku, bliske figure, sličnih inspiracija i ideje povratka prošlosti kroz dijalog sa posmatračem otkriće svoje individualne i samostalne izraze.

„U okviru izložbe “Dijalog” izložena su reprezentativna dela i Lazara Vozarevića i Aleksandra Tomaševića, i Milene Čubraković, i Mire Brtke, izložba je izuzetno koncepcijski urađena i verujem da će biti prava poslastica za ljubitelje slikarstva i kulture ne samo u Sremskoj Mitrovici, Sremu, nego i u čitavoj Srbiji. “Dijalog” predstavlja zaista lep primer saradnje galerija, Nacionalne galerije iz Beograda i Galerije „Lazar Vozarević” iz Sremske Mitrovice i ta međuinstitucionalna saradnja je jedan princip na kome neprestano treba raditi i neprestano ga treba unapređivati”, rekao je ministar.

On je pohvalio prostor galerija i najavio da će naredne godine ministarstvo na čijem je čelu izdvojiti određena sredstva za radove u depou galerije.

Vladimir Sanader gradonačelnik Sremske Mitrovice izrazio je ponos što je izložba “Dijalog” prikazana mitrovačkoj publici.

„Vrlo sam ponosan na činjenicu da u našem gradu imamo galeriju koja može sa Nacionalnim galerijom da napravi projekat kao što je “Dijalog”. Zaista vrhunsko veče umetnosti i slikarstva i sama činjenica da naša Galerija ima zaista ozbiljan potencijal svrstava je u nekoliko brendova Grada. Sigurno da će Grad Sremska Mitrovica u narednom periodu ulagati u ovaj objekat, želimo da Galerija bude jedno od mesta gde ćemo voditi turiste i one koji žele da vide dela Lazara Vozarevića i drugih umetnika. Mislim da saradnja sa Nacionalnom galerijom, sa Ministarstvom kulture, može samo mnogo toga dobrog doneti Sremskoj Mitrovici i ovoj ustanovi. Nadam se i u budućnosti dobroj saradnji prvenstveno sa Ministarstvom kulture koje je samo u protekle tri godine oko 90 miliona za kulturu u našem gradu”, rekao je gradonačelnik Sanader.

Četiri prividno, po geometrijskom jeziku, bliske figure, sličnih inspiracija i ideje povratka prošlosti kroz dijalog sa posmatračem otkrivaju svoje individualne i samostalne izraze. Unutar decembarske grupe konkretno kod Lazara Vozarevića i Aleksandra Tomaševića javlja se i sistematski razvoj strategija povezivanja posleratnog modernističkog slikarstva sa idejom prošlosti zasnovanoj na nasleđu srpske srednjovekovne umetnosti što se može iščitati na izloženim slikama.

 Milan Marinković direktor Galerije „Lazar Vozarević” ovu izložbu vidi kao veoma značajn događaj u kulturnom životu našeg grada i cele zemlje.

„Izložba „Dijalog“ je praktično izložba godine u Beogradu. Imali smo sreće da smo u saradnji sa Nacionalnom galerijom iz Beograda opremili ovu izlozbu kod nas i ona će trajati do 25. decembra ove godine, ali ćemo mi nastojati ukoliko bude interesovanja, a iskreno se nadam da će biti, izlozbu produžiti što duže. Naravno, i ovom izložbom nastavljamo promociju lika i dela Lazara Vozarevića, ali “Dijalog” jeo je prilika da i povučemo određenu paralelu i da prikažemo našoj publici i druge autore koji su stvarali u duhu slične poetike”, rekao je direktor mitrovačke Galerija Milan Marinković.

Na otvaranju posetiocima izložbe obratio se i direktor Nacionalne galerije Miroslav Rodić.

Izložba je za posetioce otvorena do 25. decembra 2019. godine.

Lazar Vozarević (Sremska Mitrovica, 15. juli 1925. – Beograd, 29. Mart 1968.)

Koliko god je u različitim stilskim fazama (kubizmu i enformelu) tragao za umetničkim identitetom, Lazar Vozarević je pratio duhovnu komponentu srednjovekovnog – vizantijskog nasleđa, što mu je omogućilo da, u sazvežđu osobenog likovnog jezika, ostvari jedinstvo forme i materije, što će njegovo delo učiniti prepoznatljivim u srpskoj modernoj umetnosti u drugoj polovini dvadesetog veka. Prva saznanja iz slikarstva stekao je u Školi za primenjene umetnosti u Beogradu, a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, na kojoj je kasnije bio i docent, je završio 1948.godine u klasi prof. Mila Milunovića. Svoju punu umetničku afirmaciju sticao je kao član umetničke grupe „Jedanaestorica“ i „Decembarska grupa“. Okušao se u skoro svim likovnim tehnikama, od grafike i laviranih crteža do monumentalnih mozaika, koji krase Vojnotehnički institut, hotel Metropol i Dom omladine u Beogradu. Njagova dela danas se nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Umjetničkoj galeriji na Cetinju, Umjetničkoj galeriji u Sarajevu, Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Galeriji poklon zbirke Rajka Mamuzića u Novom Sadu, Pinakoteci u Bariju, kao i u privatnim kolekcijama sa prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i stranim zbirkama u Americi ( David Rockefeller, Gene Sklar, Paul Flockerman), Italiji (Guido Trevisan), Francuskoj (Phili-ppe Baudet).

Aleksandar Tomašević (Soko Banja, 5. avgust 1921. – Beograd, 19. juni 1968.)

Prve umetničke naobraze Tomašević je dobio u Umetničkoj školi Mladena Josića, potom na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, zatim u Parizu gde je jedan semestar proveo u Višoj nacionalnoj školi za lepe umetnosti (École nationale superieure de beaux arts ) i u ateljeu za fresko slikarstvo profesora Pjera-Anrija Dikoa de La Eja (Ducos de La Haille). Svoje obrazovanje nastavlja na odeljenju za konzervaciju muzeja Luvr u Parizu i na Kraljevskom institutu za zaštitu kulturnog nasleđa u Briselu.
Bio je član grupe „Samostalni“ i osnivač „Decembarske grupe“, koja je učvrstila temelje srpske moderne umetnosti u drugoj polovini XX veka. Umetnička dela Aleksandra Tomaševića nalaze se u stalnim postavkama Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti i Muzeja grada u Beogradu, zatim Galerije likovne umetnosti – poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji inostranstvu. Među monumentalnim ostvarenjima ubrajaju se mozaici u Domu kulture u Zaječaru i na platou ispred škole u Somboru, koju je projektovao arhitekta Bogdan Bogdanović.

Mira Brtka (Novi Banovci 5. oktobar 1930. – Stara Pazova, 14. decembar 2014.)

Mira Brtka imala je, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Skoro da se u svim oblastima umetnosti iskušala i realizovala, s tim što se ničim nije amaterski bavila. Bila je filmski i pozorični režiser, slikar, vajar, likovni kritičar, novinar, prevodilac, kostimograf, modni dizajner, a nadasve čovek vremena, istinski kosmopolita.

Milena Čubraković (Brežice, 4. novembar 1924 – Rim, 24. februar 2004.)

Milena Čubraković je svoju profesionalnu afirmaciju sticala u inostranstvu. Posle prve samostalne izložbe, organizovane u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, 1959. godine Milena Čubraković je napustila Beograd otisnuvši se u beli svet. Iako je Rim bio mesto njenog stalnog boravka, centar njenog umetničkog oblikovanja i javne afirmacije, Milena Čubraković nikada nije zaboravila svoje korene i odakle dolazi. Svesna svog nacionalnog identiteta, koji se prepoznaje u njenom literalnom radu, Milena Čubraković je motivisano učestvovala na grupnim izložbama Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije, Oktobarskog salona, Udruženja likovnih umetnika Srbije itd, omogućavajući domaćoj likovnoj publici uvid u njeno stvaralaštvo nastalo u inostranstvu.

Pročitajte još