Mali Božić, srpska Nova, sveti Vasilije – običaji su…

Vernici starokalendarskih pravoslavnih crkava danas obeležavaju Novu godinu po Julijanskom kalendaru, koja se u Srbiji naziva i srpska Nova godina, a obeležava se i Obrezanje Isusa Hrista i sveti Vasilije Veliki.

Novu godinu danas obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska.

Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstva u tome od kada bi trebalo računati početak godine. Nekada je to bio mart, a potom i Uskrs.

Sveti Amvrosije Mediolanski kaže da bi godinu trebalo početi u septembru, u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu.

U Vizantiji je još dugo bilo dvoumljenja. Prvi i Šesti vaseljenski sabori smatraju da je dobro da se početak godine stavi u septembar, nalazeći za to biblijsko opravdanje.

Novi zavet uči da je Isus Hrist oko praznika jevrejske Nove godine, ušavši u sinagogu, oglasio godinu milosti Gospodnje.

U Srbiji je do cara Dušana bilo dokumenata u kojima godina počinje u martu.

Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog vaseljenskog patrijarha, obeležava kao Dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog.

Ovaj praznik „podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena“.

OBREZANJE HRISTOVO

Hrist (Božiji sin) je obrezan u hramu osmog dana po rođenju, shodno jevrejskim običajima i tada su mu nadenuli ime Isus.

Obrezanje pokazuje da je primio na sebe istinsko ljudsko telo, a ne prividno, kako su kasnije o njemu učili jeretici.

Isus je obrezan i jer je hteo da ispuni zakon, koji je sam dao kroz proroke i praoce.

Ispunivši taj zakonski propis, on ga je zamenio krštenjem u Svojoj crkvi.

„Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), objavljuje apostol Pavle u Novom zavetu.

ŠTA VAM JE ČINITI NA DANAŠNJI DAN

U hramovima se moli Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima.

Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja.

Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.

U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb „vasilica“, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.

Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, prejedaju se, napijaju i pucaju, a u ponoć se ljube i žele jedni drugima sreću.

Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga.

Devojke u Bosni su gatale tako što su se pre svanuća pele na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – to je znak da će u tom pravcu i otići, odnosno udati se. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.

Mnogi božićni obredi i radnje u Srba su ponavljani ili su imali svoj završni deo o Malom Božiću, od običaja u Vojvodini da se na raskršćima pale vatre, do spaljivanja ostataka badnjaka u Hercegovini.

Na ovaj dan se mesio i kolač „vasilica“, sličan česnici. Kolač se šarao sa tri uvezane trske ili sa tri drenove grančice uvezane crvenim koncem, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

OBREZIVANJE OSMOG DANA – VEZA SA DUHOVNIM SVETOM

Obrezivanje je najstariji jevrejski obred. Izvodi se nad muškim detetom, uvek osmog dana nakon rođenja. Univerzum (koliko je do sada poznato) ima tri dimenzije – dužinu, širinu i visinu.

Svaka dimenzija ima dva pravca, što znači da u materijalnom svetu postoji ukupno šest osnovnih pravaca: gore, dole, levo, desno, napred i nazad. To je jedan od najvažnijih razloga zašto je svet stvoren za šest dana – da bi završio trodimenzionalni svet, Bog je posvetio jedan dan svakom pravcu.

O ovih šest prvobitnih pravaca možemo da mislimo kao o šest linja koje sve nastaju iz jedne središnje tačke. Ova tačka se može povezati sa Šabatom, sedmim danom.

Broj sedam predstavlja savršenstvo materijalnog sveta. Mirujući sedmog dana, Bog je dovršio i usavršio svoju tvorevinu, vezjući sve zajedno sa središnjim smislom. To je razlog zašto broj sedam ima toliku važnost u Judaizmu.

Međutim, iznad fizičkog sveta postoji i transcendentni a njemu odgovara broj osam. Dobar primer za to je Hanuka.

Činjenica da je količina ulja koja je bila dovoljna samo za jednu noć gorela svih osam noći, bila je čudo koje prevazilazi zakone prirode, odnosno čudo koje nadilazi okvire fizičkog sveta. Slično je i sa razdvajanjem mora koje se zbilo osmog dana drame Izlaska iz Egipta, što je takođe čudo koje prevazilazi okvire fizičkog sveta.

Obrezivanje se obavlja osmog dana iz istog razloga. Ono predstavlja Božiji savez sa Avramom i tim činom Bog je postavio temelje postojanja Avrama i njegovih potomaka koji nadilaze okvire fizičkog sveta. Od tada pa nadalje, Jevrejin će imati vezu sa duhovnim svetom.

Hebrejski naziv za obred obrezivanja je B’rit mila (berit = savez). Obrezivanje vrši pobožan, za ovaj obred posebno obučen i iskusan muškarac, moel. Danas se obrezivanje uglavnom vrši u bolnicama.

mondo.rs

Pročitajte još