Dođe mi da dignem ruke od poljoprivrede

Sremska Mitrovica – Četrdesetčetvorogodišnji Milenko Kunić iz Zasavice II već godinama unazad bavi se poljoprivredom, njegova proizvodnja mahom je orijentisana na tov junadi i mlečno govedarstvo. Ovim poslom bavili su se i Milenkovi roditelji, međutim, kako sam ističe sve je teže biti poljoprivrednik i živeti od zemlje i stoke.

U svojim štalama on trenutno ima devet krava i desetak teladi.

“Brojčano stanje stoke koje u ovom trenutku imam za sada će tako i ostati, eventalno možda kupim još dve ili tri krave, ali ne planiram da ih imam više od 12. Što se tiče teladi ni tu ne planiram puno da menjam brojku, jer da kupim samo jedno tele treba da izdvojim značajna novčana sredstva, generalno telad su jako skupa, a cena po kojoj prodajem bikove je mala, poslednje sam prodao u septembru mesecu po 1,8 evra po kilogramu. Kada se sve izračuna, sabere i oduzme, nisam čak ni na nuli, cena preko 2 eura bi bila da kažem takva da može da se ostvari neka zarada, mala ali zarada. Nekada sam po toj ceni i prodavao bikove i bio zadovoljan, ali u isto to vreme sam telad kupovao po ceni dosta nižoj nego sada, za 450 – 460 evra su se mogla kupiti telad. Sada je ta cena nerealno vioka, dobro tele ne može da se kupi za cenu manju od 550 – 600 evra”, priča odmahujući glavom Milenko.

Upravo zbog toga odlučio se na veći broj krava od kojih zadržava telad – sistem krava- tele. Kapacitet za tov junadi je 30 grla i ranijih godina njegovo hranilište je bilo puno, međutim, u poslednje vreme ni ne pomišlja na tako nešto.

Milenko obrađuje oko 18 hektara zemlje, od toga je 7,5 ha u njegovom vlasništvu, a ostatak uzima u zakup.

Za sada, zemlja koju obrađuje pokriva potrebe Milenkovog domaćinstva, ništa od hrane ne kupuje i to, kako ističe, mu jako puno znači. Uglavnom su mu površine pod klasičnim poljoprivrednim kulturama, kao i kod većine Mačvana, što znači ima površine po kukuruzom i to oko 4,5 ha, isto toliko je i pod pšenicom, zatim dva hektara je pod suncokretom, a na ostatku zemlje je lucerka.

“Iskreno velika su ulaganja gde god da se okrenem, velika je cena arende koju plaćam i po 250 evra, zatim sav repromaterijal potreban za setvu, jedino dobro je što ne moram ništa da dokupljujem od stočne hrane“, kaže Milenko.

Što se tiče mehanizacije, Milenko kroz smeh dodaje, da je to priča za sebe, da su mu pojedine mašine stare skoro, pa kao i on.

“Uglavnom sve što mi treba da obradim sopstvenu zemlju ja imam, nedostaje mi samo žitni kombajn. Inače većina mašina je prilično stara i trebalo bi ih menjati, najpre traktor, jer ovaj koji ja vozim je 40 godina star, što znači u dosta lošem stanju, a sada za registraciju traže da je i brisač ispravan“, nastavlja Zasavčanin.

On se vraća i nekoliko godina u nazad i ističe da se poljoprivredom nikada nije bilo lako baviti, ali da se ranije ipak mogla ostvariti pristojna zarada.

„Evo uzmemo na primer cena mleka je 2012. godine bila 32 dinara po litri, plus premija, a sada je 28 dinara, velika je to razlika. Pa samo koliko prošle godina je iznosila 30 dinara i kako da ne razmišljam da dignem ruke? Cena svih naši proizvoda je sve niža, ali zato cena svega ostalog konstantno raste. Gorivo je bilo 70 dinara, guma za traktor je bila 15.000, a sada je 20.000 dinara, cena stočne hrane je bila duplo jeftinija. Iskren da budem ne vidim perspektivu u poljoprivredi i u poslednje vreme sve više razmišljam o tome da negde nađem stalno zaposlenje“, iskren je Milenko.

Za kraj on dodaje da je ne samo u Zasavici, nego i u drugim selima širom Srbije sve manje onih koji se bave isključivo poljoprivredom, te da ukoliko se odluči da se zaposli obrađivaće isključivo samo svoju zemlju i imati stoke koliko od te zemlje može da prehrani.

Pročitajte još

One thought on “Dođe mi da dignem ruke od poljoprivrede

Comments are closed.