Svetski dan bez duvanskog dima: „Duvan slama srca“

Sremska Mitrovica – Svetski dan bez duvanskog dima ove godine pod sloganom „Duvan slama srca“ biće obeležen sutra širom sveta, pa i u Sremskoj Mitrovici.

U našem gradu ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja kao i ranijih godina obeležiće Zavod za javno zdravlje sa saradnicima koji će od 11 časova na Trgu Ćire Milekića organizovati mini zdravstvenu manifestaciju. Istim povodom od 13 časova u prostorijama Crvenog krsta biće održane kreativne radionice sa učenicima osnovnih škola, testiranje i edukativna predavanja na temu uticaja pušenja na zdravlje.

Svake godine 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana 2017 je „Duvan slama srca“.

Kampanja treba da:
– ukaže na vezu između korišćenja duvanskih proizvoda i srčanih i drugih kardiovaskularnih bolesti;
– poveća svest u širim slojevima stanovništva o uticaju upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu na kardiovaskularni sistem;
– pruži mogućnost da se javnost, država i drugi obavežu da će zaštititi ljude od upotrebe duvanskih proizvoda;
– stimuliše državu da jača primenu dokazano efikasnih mera kontrole duvana MPOWER koje potiču iz Okvirne konvencije o kontroli duvana.

Oko 6 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka da naraste na više od 8 miliona do 2030. godine ako se aktivnosti ne intenziviraju. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.

Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. On pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što je hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita.

Oko 80% svih prevremenih smrtnih ishoda zbog duvana nastaje u državama sa niskim i srednjim prihodom, koje se ionako suočavaju sa velikim problemima da dostignu svoje ciljeve razvoja.

Pri gajenju duvana koristi se velika količina pesticida i veštačkih đubriva, koja mogu biti toksična i koja zagađuju snabdevanje vodom. Svake godine, uzgajivači na 4,3 miliona hektara zemljišta gaje duvan, što dovodi da globalnog krčenja šume za 2% do 4%. Pored toga, proizvodnja duvana dovodi do nastanka preko 2 miliona tona čvrstog otpada.

Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO daje smernice za globalnu borbu protiv epidemije duvana. To je međunarodni ugovor koji je ratifikovalo 180 država (179 država i Evropska unija). Do danas, više od polovine svih država na svetu, koje predstavljaju skoro 40% svetske populacije (2,8 milijardi ljudi), primenilo je u najvećem obimu bar jednu od najisplativijih mera Okvirne konvencije. Sve veći broj država stvara zaštitni zid da se odbrani od uticaja duvanske industrije na državnu politiku kontrole duvana. Porastom poreza na cigarete u celom svetu za 1 američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara za razvoj. Visoki porezi na duvan doprinose većem prilivu sredstva za državu, smanjuju potražnju za duvanom i daju značajan priliv prihoda za finansiranje aktivnosti koje doprinose razvoju.

Pročitajte još