Primanja su redovna, može i da se zaradi, ali puno je i problema koji prate mlečno govedarstvo u Srbiji. Da je to tako potvrdio je 28-godišnji Rade Simeunović iz Salaša Noćajskog. Rade trenutno u svojoj štali ima dvadeset krava muzara o kojima svakodnevno vodi brigu sa svojim ocem Draganom.
„Sa ovom granom poljoprivrede, odnosno sa takozvanim mlečnim govedarstvom ozbljnije smo počeli da se bavimo pre nekih desetak godina, tačnije prvih 7 ili 8 krava smo nabavili 2009. godine. Taj broj nismo povećavali postepeno, nego smo nakon nekog vremena doneli odluku da zaokružimo broj krava na dvadeset, jer za toliko imamo kapacitet u štali“, počinje Salaščanin.
Oko krava posla ima svakodnevno i puno, ali uspevaju njih dvojica sve da postignu. Veći deo posla, priznaje Rade, ipak je na njegovom ocu, jer jednostavno on ima stalan posao i ne može sve da postigne.
„Krave, kao i sve druge životinje, zahtevaju dosta posla, brige, nekog ko je stalno angažovan oko njih, pored hranjenja one se redovno i muzu što iziskuje dodatno vreme. Ja sam već godinama unazad zaposlen u firmi “Dadeks” u kojoj naravno imam određeno radno vreme, tamo sam od 7 do 4, tako da oko krava radim ili pre posla ili kada dodjem kući, odnosno prihvatam se onog posla koji otac nije stigao da završi. Dan nam počinje baš rano, a završava se kasno“, priča dalje Salaščanin.
Svakog dana oni od krava dobiju oko 270 litara mleka, ali u narednom period očekju da će se nekoliko krava oteliti, pa će i količina mleka biti veća. Cena mleka trenutno se kreće oko 33 – 34 dinara, plus 7 dinara po litri koliko iznosi premija. Otkup mleka od Simeunovića vrši Šabačka mlekara.
„Što se tiče cene mleka i nije neka, više i češće pada nego što raste, ali ono što je dobro jeste da je isplata redovna, pa se nekako gura dalje, ali pitanje je dokle. Ne ide ovo kako sam ja zamislio, moje ambicije su bile mnogo veće, želeo sam da imamo još krava, međutim ne može se, bar ne za sada. Iz godine u godinu sve je teže, teže je doći do mleka, veća su ulaganja, a otkupna cena ne prati sve to“, kaže Rade.
Oni i otac obrađuju sve ukupno 18 hektra zemlje, od toga deset hektara je u njihovom vlasništvu, a ostatak pod kirijom. Za potrebe krava to nije dovoljno, pa su primorani da nešto od hrane dokupljuju i uglavnom je to detelina. Mehanizaciju svoju poseduju, kako za obradu zemlje, tako i za mužu krava, posao su na taj način sebi dodatno skratili, ali i dalje za manje od sat i po vremena on ne može da se završi.
„Problema i u ovoj, kao i u drugim granama poljoprivrede, ima jako puno i svakodnevno. Finansijski nije to toliko loše, ali kada pogledaš koliko imaš obaveza svaki dan i šta sve moraš da odradiš, šta da žrtvuješ, ipak mislim da nije dovoljno isplativo. Samo neki od problema sa kojima se ne samo otac i ja, nego i ostali koji se ovim poslom bave su na primer osemenjavanje krava koje često zna da bude bezspešno, teljenje, upala vimena, razne bolesti i slično, ima ih dosta i na dosta stvari mora da se pazi. U ovom poslu nema godišnjeg odmora, životinje stalno mora neko da obilazi i stalno da su na oku“, priča Rade.
Za njega, bar što se tiče krava, naredna godna biće presudna, jer već neko duže vreme razmišlja šta mu je činiti: da li je najpametnije da smanji broj krava, da ga poveća, ili možda da se preorijentiše na tov junadi.
„Još sigrno neko vreme će biti ovako sve dok ne budem doneo konačnu odluku šta mi je najboljle, odnosno najisplativije da radim u budućnosti. Imam dobar posao u dobroj firmi i tamo sam jako zadovoljan, to sigrno neću napustiti, da povećam broj krava ja bih želeo, ali mislim da je trenutno neizvodljivo, velika su to ulaganja, a i dodatan je posao za koji ja nemam vremena i koji ne mogu da svalim na oca. Svakako mislim da će za nas naredna godina biti prelomna. Ostaje da vidimo, da se još preračunamo, da podvučemo crtu i odlučimo“, završava Rade.
