Plodovi Mačve kao brend

Sve je manje mladih koji su spremni da se odluče da pokrenu sopstveni biznis, ali još uvek ima i takvih, upravo jedna od njih je Marina Ančić iz Noćaja.

Ova tridesetogodišnjakinja pored stalnog zaposlenja odlučila je da uz pomoć svoje porodice počne da pravi proizvode od povrća i voća i to po starim bakinim receptima. Na taj način Marina, diplomirani inženjer tehnologije Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu uvezala je svoje znanje sa praktičnim radom.

„Na Tehnološkom fakultetu završila sam smer tehnologije konzervisane hrane i donekle želja da se bavim preradom povrća i voća javila se još dok sam bila na studijama i dok sam slušala upravo predmet o konzervisanju tih namirnica. Baba i deda, a zatim i roditelji bavili su se povrtarstvom i mahom su uzgajali paradajz i papriku, baburu i dve vrste crvene paprike, takozvanu rogu i slonovo uvo. Naravno bilo je tu još povrća, ali akcenat je bio na ove tri kulture. Nikada ranije niko od njih nije pokušao da od tih sirovina napravi neki proizvod i plasira ga na tržište. Ove godine zakoračili smo u tu “priču“, počinje Marina.

Fakultet jeste završila pre tri godine, ali njena ideja je morala malo da sačeka, kako sama kaže, da se sklope sve kockice. Svesrdnu pomoć dobila je od svih članova porodice, majke Ljiljane, oca Milorada, brata Borka i njegove verenice Suzane. Svako ima svoj deo posla koji obavlja.

„Kada smo doneli odluku da ćemo početi sa preradom povrća i voća i pravljenjem raznih slanih i slatkih poslastica, odnosno zimnice, džemova, sokova odlučili smo da to za ovu, prvu godinu budu neke umerene, manje količine, da proizvodnja bude manjeg obima. Krenuli smo sa reklamom na društvenim mrežama, da za početak upoznamo ljude sa onim što radimo da predstavimo naš asortiman. To se ispostavilo da je bio pun pogodak, javili su se ljudi kojima se svidelo ono što mi proizvodimo, počeli su da prate naš rad, počele su neke isporuke, tura za turom i zaista je krenulo to nama jako lepo, dosta dobrih povratnih informacija smo dobili“, nastavlja Marina. Ona objašnjava da su prvo pravili kuvani paradjz, zatim ajvar, filete babure, šarenu salatu, kisele krastavčiće, a zatim i džem od šljiva, kao i sok od jabuke i šargarepe.

Svi proizvodi su brendirani pod nazivom Domaćinstvo Ančić Plodovi Mačve, svi su u jednakoj ambalaži sa nalepnicama, a pravljeni su po starom receptu Marinine bake. Uskoro će i svi oni dobiti deklaraciju, što je ističe Noćajka jako bitno, jer se na taj način svi kupci upoznaju sa tačnim sastavom njihovih proizvoda.

„Majka je, da se tako izrazim, glavni majstor, ona je zadužena za kuvanje, glavni deo posla, mada svi joj u tom delu pomažemo, Borko je zadužen za ambalažu, tegle, nalepnice, njihov dizajn,njegova verenica za ekonomski i trgovinski deo, tata zajedno sa mamom mahom za proizvodnju sirovina, jer on je pre nekoliko godina napravio tri plastenika metalne kontrukcije, koja su nam dosta olakšala posao, a i poboljšala kvalitet sirovine, jer se u velikom prostoru biljka lepše razvija i daje bolje plodove u takvim uslovima, a ja sam zadužena za tehnološki deo, konzervisanje. Nas troje mlađih smo takođe zaduženi za marketing, a tu svakako spada i izlaganje na raznim sajmovima i bazarima“, objašnjava Marina.

Upravo tako nedavno su učestvovali na Sajmu zimnice u Koceljevi i na festivalu „Gljive kao hrana i lek“ u Sremskoj Mitrovici. Te dve manifestacije su poslužile da direktno budu u kontaktu sa kupcima, da sa njima razgovaraju o svojim proizvodima, ali i da razmene iskustva sa ljudima koji se bave istim ili sličnim poslom.

„U posledjih mesec dana izlagali smo dva puta i to nam je bilo super iskustvo, dosta smo i na taj način naučili, dobili uvid u to koji proizvodi su traženiji, zanimljiviji kupcima, koji nešto manje, pa ćemo tako naredne godine imati izmenjen asortiman. Ono što nećemo menjati jeste proces izrade, jer to i jeste zamisao, da proizvodi ne budu industrijski, nego domaći, ručno rađeni i naravno sa minimalnim količinama konzervansa“, priča dalje Marina i dodaje da im je trenutno favorit među proizvodima kašasti nektar od jabuke i šargarepe. Ona ga sa ponosom predstavlja, jer ne sadrži konzervans.

“Taj naš sok je konzervisan bez konzervansa, što znači da ga mogu piti mala deca i trudnice, a to nam je u današnjem vremenu i na današnjem tržištu jako važno. Takođe receptura mu je takva da sva pulpa od voća i povrća ulazi u njegovog sastav i time doprinosi dobrom unosu vitamina”, objašnjava Marina.
Za narednu godinu Ančići planiraju da povećaju prozvodnju, kao i da ubace neke nove poslastice. Tačan broj prodatih tegli ove godine Marina priznaje da ne zna, ali kaže da se ta brojka kreće od 600 do 700 tegli.

„Mogli smo napraviti i dosta više, ali želeli smo prvo da proverimo kako će naši proizvodi da se pokažu, kakva će biti povratna informacija od kupaca i njihova zainteresovanost. Moji se čitav život bave povrtarstvom, ali do sada nikada i preradom sirovina i drago m je da su ovu ideju podržali. Dobili smo lepe kritike, prodaja je jako dobro išla, tako da nema razloga da ne nastavimo sa ovim poslom, jedino gde može doći do izmene jeste u asortmanu u smislu da ćemo forsirati proizvode koji se više traže, naravno povući one manje tražene, a i slatki deo ćemo sigurno proširiti“, kaže Noćajka.

Pročitajte još