Nenad Ilić: Sa dugmetarom od zabavišta

Harmonikaš Nenad Ilić iz Noćaja prvi veliki solistički koncert pred sremskomitrovačkom publikom imao je sredinom maja meseca, to je kako kaže, bila sjajna prilika da na jednom mestu okupi svoje prijatelje, kolege, ljubitelje dobre, kvalitetne muzike i da zajedno uživaju u kolima i pesmama iz cele Srbije.

Nenad je počeo muzikom da se bavi sa svojih pet godina, a sada predaje u Muzičkoj školi “Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici.

“Počeo sam da se bavim muzikom za mene sada davne 1998. godine kada sam krenuo u muzičko zabavište, koje je, ukoliko se dobro sećam, u to neko vreme i počelo sa radom. Po završetku zabavišta upisao sam i osnovnu muzičku školu “Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici, zatim sledi i istoimena srednja škola tokom koje sam osvajao razne nagrada na mnogobrojnim takmičenjima. Po završetku srednje škole odlučujem da nastavim da se bavim muzikom i da je to neko moje opredeljenje za ceo život i nešto u čemu ja definitivno vidim sebe i mogućnost da se razvijam, napredujem i nešto postignem, te odučujem da upišem Muzičku akademiju u Bijeljini u klasi profesora Vojina Vasovića, a zatim slede i mater studije kod istog profesora u istoj klasi. Zapošljavam se u muzičkoj školi u kojoj sam i stekao svoje prvo znanje o muzici”, priča Nenad.

Ljubav prema harmonici, on kaže, da je na njega preneo otac koji ne svira, ali je veliki ljubitelj muzike, pre svega upravo harmonike.

“Sviram dugmetaru od samog starta, nikada nisam pokušao da sviram neki drugi instrument, nikada nisam imao želju za tim, a ni dan danas se tako nešto nije javilo u meni. Harmonika je najmlađi instrument, ali da ne bih pričao o njoj samoj i njenoj istoriji, ono što je meni najvažnije jeste što na harmonici mogu da odsviram sta god pomislim, vrlo dobro me sluša”, nastavlja mladi profesor.

Želja za solističkim koncertom kod Nenada javila se pre nekih 6, 7 godina, ali sve do nedavno nisu se poklopile sve kockice i to je ostala samo na želja.

“U Mitrovici se stalno održavaju razni koncerti, posećenost istih je jako mala, znam da čak ni profesori muzičke škole ne idu na sve koncerte, roditelji na koncertima znaju da napuste salu čim njhovo dete odsvira i uvek mi je bilo krivo zbog toga, pitao sam se zašto sve to funkcioniše tako. Kako su godine prolazile shvatio sam da možda muziku treba približiti narodu, odnosno da umesto klasične muzike, koju većina ne sluša, publici treba ponuditi nešto što joj je blisko, ali opet paziti i ne otići u drugu krajnost u kič i šund. Ja sam odlučio da napravim koncert narodnih pesama i kola. Bio je problem kako sve to upakovati da deluje, da zvuči kulturno i čestito, a da bude naša tradicionalna muzika i onda sam došao na ideju da to bude muzika od Vojvodine do Kosova, da pokušam da obuhvatim u nekih sat vremena dovoljno kola i pesama, stilova, da ništa ne izostavim, a da budem zanimljiv”, objašnjava Noćajac.

Ono što ga je najviše plašilo jeste da li će biti publike, da li će koncert biti dobro prihvaćen, da li će proizvesti neku emociju, ali odmah nakon što je izašao na binu shvatio je da je odgovor na sva ta pitanja DA.

“Bilo je kako sam i očekivao, puna sala ljudi koji su jako uživali, srce mi je bilo ispunjeno kada sam video na koji način su ispratili svaku moju notu, kada sam shvatio da je bilo pojedinaca u publici koji su pustili i po koju suzu. Ružno je reći da sam rasplakao ljude, ali to samo znači da sam ih dotakao svojom muzikom, da sam u njima proizveo neke emocije, nešto sam probudio u njima, osećaj je fantastičan”, zadovoljno priča Nenad i zahvaljuje se kolegi Filipu Joviću – Vujakoviću koji je bio gost na koncertu i publici se predstavio sviranjem na fruli.

Odmah nakon uspešnog nastupa u Mitrovici rodila se kod Nenada ideja da bi mogao na isti način da se predstavi publici u drugim gradovima, a ponude su i same počele da pristižu, prva iz Novog Sada.

“Koncert sam priredo isključivo iz ljubavi, da je to istina govori i činjenica da je ulaz bio besplatan i tako planiram da bude i na drugim mojim nastupima o kojima već polako počinjem da razmišljam. Nije lako organizovati jedan koncert, treba tu dosta rada i oko samih tehničkih stvari, ali i oko repertoara, međutim mislim da vredi i da smo podjednako uživali i publika i ja”, priča Nenad.

Za sam kraj on dodaje da je muzika ceo njegov život, da ništa drugo u životu ne radi i da je to ono što je odabrao za sebe.

Pročitajte još