Izmišljaju dijagnoze, lažiraju nezgode, “pakuju” polise, dogovaraju krađe automobila, ovo se dešava širom Srbije, pa i u Sremskoj Mitrovici.
Nesreću “izrežiraju” noću, bez svedoka. Skuplji automobili, kasko osigurani, sudare se sa starijim vozilom s kojim insceniraju udes, nakon čega zovu policiju, a u međuvremenu, u kola su ubačeni i polovni i oštećeni delovi. Sledi uviđaj, a onda i procena štete. Jedna organizovana kriminalna grupa otkrivena je tako u Šapcu, kada je, izvršivši prevaru sa motorima, uspela da “izvuče” 1,4 miliona dinara!
Prema ovom scenariju dešavaju se neke od najčešćih šema prevara u osiguranju u Srbiji, otkriva, za “Novosti”, Vinko Bošković, šef odseka u Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta u bankarstvu i drugim finansijskim institucijama Uprave kriminalističke policije, PU za grad Beograd. Reč je uglavnom o uigranim ekipama i povratnicima koji idu u korak sa tehnologijom.
– Najvažniji elementi ovih krivičnih dela su davanje lažnih mišljenja i podnošenje lažnih izveštaja prilikom isplate štete. O kom obimu kriminala je reč, najbolje govori podatak da je u Evropi (prema podacima iz 2012. godina) na ime lažnih “šteta” isplaćeno 10 milijardi evra! Za lažne telesne povrede osiguravajuće kuće dale su čak tri milijarde – objašnjava nam Bošković, kroz čije su ruke prošle i nedavne istrage o malverzacijama u srpskim bankama. – U Srbiji, poslednjih godina, prevare u osiguranju čine oko četiri procenta krivičnih dela u sveukupnim prevarama. Modus za ova dela su – nepravilne dijagnoze, lažiranje nezgoda, prevare s polisama i dogovorene krađe vozila.
U fingiranim saobraćajnim nezgodama ponekad je, upozorava naš sagovornik, uključen čitav tim profesionalaca, među kojima su lekari, advokati, veštaci, svi koji svoje znanje koriste u izvršenju krivičnog dela.
Precenjuju povrede, štetu… Najčešće se navode povrede pršljenova, jer je u tom slučaju teško utvrditi pravu dijagnozu – kaže Bošković i ukazuje da policija prevarante ovog kova otkriva širom Srbije, u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Jagodini, Nišu, Zrenjaninu…
To su ljudi, kaže Bošković, koji se ubrzo posle hapšenja nađu na slobodi i odmah se vraćaju svom zanatu, a njihov rad je ustaljen i umeju da prepoznaju mamce.
– Na primer, i dan-danas se dešavaju one klasične prevare gde prevaranti iznajme lepu kancelariju, sekretaricu, naprave firmu na 15 dana. Svom poslovnom partneru za neku višemilionski vrednu robu daju manji deo vrednosti robe uz obećanje da stiže i ostatak. Nakon isporuke predmetne robe, kada potraživanje dospe na naplatu prevareni shvati da je i “poslovni partner – kupac predmetne robe” i njegove prostorije, sve isparilo – objašnjava Bošković.
Među najopasnijim pojavama jesu naplate imovinskih osiguranja od strane pravnih lica. Kako objašnjava Bošković, dešava se da privredno društvo dođe u nezavidnu finansijsku situaciju, a onda osigura robu, plaća premiju i potom prijavljuje krađu ili požar, odnosno rizik koji je prethodno ciljano osiguran.
– Policija je baš takav slučaj otkrila nedavno na teritoriji Sremske Mitrovice sa privrednim društvom iz Inđije koja je bila pred bankrotom. Osigurali su robu, medicinsku opremu, na 2,4 miliona evra i ubrzo je izbio požar u magacinu. Posle uviđaja su aktivirali polisu. Osiguravajućem društvu je sve to bilo čudno, pa su prijavili MUP-u – kaže Bošković.
Inače, policija u postupku otkrivanja prevara koristi znanje i veštine iz oblasti forenzičkog računovodstva, prate se tokovi novca i u inostranstvu kako bi se ušlo u trag sredstvima…
NE POZNAJU GRANICE
– SRBIJA je potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa EUROPOLOM, kao i protokol sa zemljama u okruženju i sa Mađarskom. Međunarodna saradnja je neophodna, a cilj je da zajedničkim snagama efikasnije sprečavamo izvršenje ovih dela, što podrazumeva formiranje baze podataka o izvršiocima i modalitetima ovih krivičnih dela, kao i razmenu podataka – kaže Bošković.
