Dejan Dostanić iz Salaša Noćajskog: Isplati se samo svakodnevno angažovanje

Sremska Mitrovica – U svet voćarstva Dejan Dostanić iz Salaša Noćajskog ušao je 2015. godine kada je podigao zasad lešnika. Vrlo brzo on je od te voćke odustao, jer je shvatio da postoji jedna druga koja će doneti bolji prinos, odnosno bolju zaradu.

Kada se čovek odluči da pokrene neki posao, savetuje Salaščanin, ono što je najbitnije na samom početku jeste da sagleda sve njegove aspekte, da realno i objektivno stavi na paprir sva ulaganja, rizike, moguću dobiti i da na osnovu toga pravi dalje korake.

“Godinama unazad moja prodica, pa i ja se bavimo turizmom, ali u meni se rodila ideja da bih mogao da uđem u svet poljoprivrede, jer imamo nekoliko njiva koje smo davali u zakup. Te 2015. godine priča o lešniku je bila vrlo aktuelna, govorilo se o mogućnostima saradnje sa kompanijom Ferrero Rocher, o njegovoj dobroj otkupnoj ceni, o tome kako je to biljka koja ne traži puno pažnje i rada. Vođen svim tim, iz ove perspektive pomalo naivno, sadim lešnik na 2 hektara. U startu pravim grešku i ne postavljam sistem za zalivanje, a godina naravno sušna i oko 30% zasada strada”, priseća se Dejan i dodaje da je za narednu godinu već planirao tu grešku da ispravi.

Pre nego što je dalje bilo šta u voćnjaku uradio, on odlučuje da napravi računicu i da vidi koji naredni potez je najpametniji.

“Jednostavno nakon te prve godine sa lešnikom stavio sam sve na papir, počeo sam malo više da se raspitujem, bio sam nov u voćarstvu i trebalo je dosta toga da naučim. Kada sam ušao malo dublje u to, sabrao i oduzeo neke stavke kao što su period otplate, rizike, ulaganje shvatio sam da lešnik i nije toliko isplativ s obzirom na to da se na pun rod čeka najmanje 8-9 godina, a da za to vreme moraš da održavaš taj voćnjak, zalivaš, đubriš, kosiš travu i sve kao i u bilo kom drugom voćnjaku, shvatio sam i da nije istina da oko lešnika nema puno posla, ali jeste da su ulaganja manja u odnosu na neko drugo voće”, priča Dejan.

Nakon dužeg razmišljanja donosi odluku da se bavi nečim isplativijim i odlučuje da to bude kruška, jer je deficitarna na tržištu i cena joj je dobra.

“Počeo sam da se zanimam i da učim o uzgoju kruške, tu su drastično veća ulaganja, ali period otplate je 3 do 4 godine, vratiš uloženo i posle toga zarađuješ. Mnogo veća je dobit po hektaru nego kada je u pitanju lešnik”, objašnjava Salaščanin.

Zasad kruške podiže 2017. godine na površini od dva hektara, a kako ne bi dva puta napravio istu grešku odmah postavlja sistem za zalivanje.

“Bez sistema za zalivanje o ozbiljnom voćarstvu nema priče, naravno poželjna je i protivgradna mreže, primena agrotehničkih mera, to sve mora da bude savršeno da bi i rod bio takav. Poučen iskustvima i u razgovoru sa nekim našim takozvani voćarima shvatio sam da od 100% , njih 95% ne radi kako treba, svi misle da se bave voćarstvom, ali ne shvataju koliko stvari rade pogrešno. Tek kada sam ušao sa nekim ozbiljnijim ljudima u priču shvatio sam da malo znam o tome, odnosno ispostavilo se da ne znam ništa sve dok mi stručni ljudi nisu objasnili i kako se navodnjava i kako prihranjuje, kada se u kom periodu šta radi i tek tada sam shvatio da je to posao koji zahteva svakodnevno angažovanje, ali da se jedino tako može isplatiti”, kaže Dejan.

Prema njegovim rečima voćnjak se do kraja jula dozirano svaki dan đubri, a u perodu od februara do kraja oktobra meseca zaliva svaki dan.

„Puno ljudi misli da se dva puta godišnje nađubre biljke i da je to dosta, jednom na proleće, drugi put na jesen, međutim nauka kaže da to nije baš tako jednostavno. Posmatrajmo biljku kao čoveka, to je kao da čovek pojede danas 5 kilograma mesa, pa ne jede ništa narednih 10 dana, ne može, mora svaki dan da jede po malo da bi živeo i funkcionisao, tako i biljka, ako je hraniš kontinuirano onda ona usvaja sve te mikro i makor elemente i najbrže napreduje. Taj princip pokazao je sjajne rezultate, jer je porast biljke jako velik, pa tako za samo jednu godinu ja sam uspeo da postignem porast veći nego što neki imaju za tri godine. Naravno za sve to vreme ide redovno održavanje, prskanje od štetočina, a i prihrana preko lista”, objašnjava dalje on.

Roda još uvek nije bilo, prva godina je žrtvovana, odnosno skinut je sav cvet kako bi se biljke bolje i brže razvile. Očekivan prinos za narednu godinu je preko 10 tona.

“Procena je neka da sledeće godine treba da imam između 10 i 15 tona roda po hektaru, a one naredne, odnosno da u četvrtoj godini bude pun rod od oko 30 tona i tada će biti isplaćena kompletna investicija koja je po hektaru otprilike iznosila oko 30.000 eura. U to ulazi bukvalno sve od samog zasada, zalivnog sistema, protivgradne mreže, đubrenja, prskanja i svega ostalog što je potrbno da se dođe do tog punog roda. Ljudima je to jako teško generalno u Srbiji da isfinansiraju, ne može to svako, ali opet po meni bolje i manje raditi, ali kako treba. Znači redovno zalivanje, redovna prihrana, zaštita i održavanje voćnjaka, tako on može da rađa preko 20 godina i da prihod bude po hektaru preko 20.000 evra, što je neuporedivo više u odnosu na lešnik gde prihod može da bude oko 7.000 do 8.000 po hektaru”, kaže Dejan.

Za kraj on dodaje da za sada nema bojazni što se tiče plasmana, jer veruje da će kvalitetan rod naći svog kupca i za naredni period ima u planu proširenje svog voćnjaka.

Pročitajte još