Budućnost je softversko inženjerstvo

Nemanja Radoičić iz Mačvanske Mitrovice, osvojio je prvo mesto na informatičkom takmičenju za učenike srednjih škola „RAF Challenge 2018“ koje je organizovalo Društvo matematičara Srbije i Računarski fakultet iz Beograda sredinom marta meseca.

Osamnaestogodišnji Nemanja učenik je četvrte godine Srednje tehničke škole „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici, na smeru elektrotehničar računara.

Takmičenje „RAF Challenge 2018“namenjeno je srednjoškolcima i prvo je takmičenje tog tipa za njega.
“Postoje tri kategorije u okviru takmičenja, prva kategorija obuhvata izradu prezentacije, druga pravljenje nekog softvera ili igrice i treća kategorija obuhvata snimanje filma, a svaka od njih ima svoju temu. Ja sam se takmičio u toj drugoj kategoriji, odnosno izradio sam softver”, objašnjava Nemanja i dodaje da je ovogodišnja tema bilo obrazovanje, tačnije izraditi program koji bi pomogao učenicima da lakše i brže shvate gradivo ili profesorima da isto bolje prezentju.

Inspiraciju je Nemanja dobio od svog nekadašnjeg nastavnika istorije iz osnovne škole Miljana Garčevića.
“Profesor Garčević kada nam je predavao da bi lakše shvatili gradivo i to o čemu nam priča znao je da crta na tabli razne mape, na njima je pokšavao da nam objasni kuda su se vojske kretale, koja zemlja je koju i odakle napadala i slično. Ja sam pokušao i uspeo da napravim program koji bi njemu, ali i njemu sličnim nastavnicima predavanje olakšao. U suštini sam digitalizovao taj njegov posao. Program ima niz različitih mogućnosti, sadrži brojne mape na koje opet mogu da se dodaju određeni elementi, vojska, tenkovi, zastave i slično, uglavnom zahvaljujući programu moguće je rekreirati neki istorijski događaj, neku na primer bitku. Na taj način i profesorima je lakše da prenesu znanje, a đacima da isto svoje, jer samo slušati predavanje nije isto što i slušanje i gledanje zajedno”, objašnjava Nemanja.

Tema za takmičenje se dobija u napred, na nju učesnici šalju rad, a zatim se oganizuje glasanje putem elektronske pošte. Onaj rad koji je imao najviše glasova išao je direktno u finale takmičenja, dok je ostale finalste birao stručni žiri.

“Iskren da budem nisam ni znao za to glasanje, ali zato je žiri prepoznao moj rad kao dobar i odabarao me za finale, to je po meni veći uspeh. U samom finalu nas je bilo, koliko mi se čini, deset i svi smo na Računarskom fakultetu branili svoje radove. Opet moram biti iskren i reći da ne znam kakva je bila konkurencija, jer smo radove branili sami pred žirijem, nismo bili svi zajedno, pa nisam mogao da vidim niti ostale radove niti kako su ih branili, ali eto na kraju se ispostavilo da je moj rad bio najbolji i osvojio sam prvo mesto”, dalje priča Nemanja.
On je svoj pobednički rad, odnosno program počeo da izrađuje krajem decembra prošle godine, ali na početku nije mu posvećivao puno vremena, da bi nedelju-dve dana pred takmičenje radio, što bi se reklo punom parom svaki dan. Podršku i pomoć Nemanji nesebično je od samog starta pružao njegov mentor, profesor Dušan Mašić.

Za Nemanju ovo je prvo takmičenje ovakvog tipa, pre “RAF Challenge 2018“ bio je na takmičenjima iz grafike i multimedije, učestvovao je konkretno na dva takmičenja i oba puta je sa svojim partnerom osvojio nagradu. Prve godine osvojili su nagradu žirija, a druge godine nagradu publike. Čedomir Nedeljković mu je bio partner na oba projekta.

Ovaj mladi Mačvanin planira u budućnosti da se bavi programiranjem, odnosno da se zadrži u IT sektoru, pa tako već je počeo da se priprema za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu tehničkih nauka. Plan mu je da upiše softversko inženjerstvo, to je nešto gde vidi sebe i čime želi da se bavi.

“U školi, kao u svakoj školi dobiješ neke osnove, ali, bar kada je o programiranju reč, ne može u školi sve da se nauči, bukvalno usvojiš osnovu koju posle nadograđuješ. Kod programiranja dosta toga možeš i sam da naučiš, pre svega putem interneta, što je opet nekako logično. Naravno postoji i stručna literatura, samo je pitanje koliko koga i šta konkretno zanima. Tehnologija napreduje u svim segmentima, svuda je primenljiva i velika je potražnja za programerima. Teško je i ostati koraku sa tehnologijom, a ja kao neko ko želi da mu zanimanje bude programiranju, to svakako moram biti. Meni za sada to prilično uspeva, bar u onoj meri koja je za sada zadovoljava moje potrebe, ali većini je sve to „špansko selo“, objašnjava dalje Nemanja.

Za sam kraj on kaže da mu je drago što je napravio jedan koristan progam i da se nada da će ga u nekoj bližoj budućnosti koristiti nastavnik istorije Garčević i njemu slični nastavnici.

Pročitajte još