Todora Stojinović Vučković: Spaja nespojivo i uživa u tome

Ranije su je upoređivali sa slavnom Dženis Džoplin, za neke ona je srpska ZAZ, a sama za sebe kaže da je neostvareni novinar, zaljubljenik u Rusiju i istok koji trenutno živi na zapadu. Ona je Todora Stojinović Vučković, po profesiji profesor ruskog jezika, a po zanimanju vrlo uspešna kantautorka.

Ova tridesetjednogodišnjakinja rođena u Mačvanskoj Mitrovici muzikom je počela da se bavi u studentskim danima i od tada do danas njeno sviranje i pevanje je prošlo više faza, od roka do etno muzike.

“Na fakultetu jako sam zavolela ne samo ruski jezik, nego i rusku poeziju, ruske pisce, njihovu muziku, odnosno uopšte njihovu kulturu. Dve profesorke na fakultetu su svirale gitaru i to mahom ruske kantautore, odnosno kako ih tamo zovu ruski bardovi i to se meni jako dopalo, nekako je dosta ličilo na mene. Počela sam malo da istražujem i naišla sam na jednu kantautorku koja se zove Žana Bićevskaja, ona mi se jako svidela, jer ja do nje nisam nailazila na takav nastup, u principu to je bila poezija u pratnji muzike”, započinje priču Todora.

Slušajući prvo profesorice, a zatim i Žanu Bićevskuju u njoj se, kako kaže, javila želja da i sama nešto poruči kroz pesmu, odnosno da sa par akorda prati svoju poeziju.

“U prvom navratu mi se činilo da to što sam radila nije bilo tako uspešno, bila sam svesna da moje pesme u tom trenutku nisu bile dovoljno dobre, odnosno zrele, međutim nakon nekog vremena se pojavila umetnica iz Francuske ZAZ koja je bila prilično duhom nalik meni i tu sam se prepoznala i shvatila da želim da budem slična njoj na jednu stranu, ali opet na drugu stranu da budem svoja, drugačija i posebna”, priča Todora.

Ona objašnjava da je imala tu veliku sreću i čast da gostuje kao predgrupa upravo na koncertu francuske umetnice u avgustu 2011. godine, ujedno to je bilo i njeno prvo pojavljivanje na bini i predstavljanje autorske muzike pred 10.000 ljudi.

“Rečima ne mogu da opišem kako sam se u tom trenutku osećala, zaista jedno neverovatno iskustvo za mene koje me je podstaklo da dalje radim, da što više nastupam, da idem na festivale, pa čak i da se takmičim”, nastavlja priču mlada muzičarka.

Da je dobra u onome što radi stizale su potvrde sa svih strana, mnogobrojne svirke uvek dobro posećene, prva mesta na festivalima i niz dugih pohvala.

“Izdvojila bih možda Subotički omladinski festival na kojem sam nastupala dva puta, prvi put samostalno, a drugi put sa grupom Šesto čulo i tada smo osvojili prvo mesto sa etno pesmom “Dodole”. Mada ima tu još dosta festivala, ali da ih ne nabrajam, gde god sam nastupala samostalno ili sa grupom bilo je uspešno”, kaže Todora i dodaje da je broj festivala na kojima mogu da nastupaju kantautori kao što je ona, u Srbiji i dalje jako mali.

Prisećajući se ranijih godina Todora objašnjava da je sredina u kojoj je odrastala bila pretežno rok i da je to muzika koja ju je okruživala, pa je tako za nju bilo sasvim normalno da i tu vrstu muzike svira, sada dosta manje, ali i dalje ne može da odoli, a da ponekad na nastupima ne otpeva neku od Dženis Džoplin.

“Rodila sam se u Mačvanskoj Mitrovici, mala sredina, ali prilično rokenrol sredina u kojoj sam se ja uvek nekako isticala, da li zato što sam to baš želela ili ne, ne znam ni sama, ali mene je takvu sredina prihvatila i ja sam se tu osećala jako dobro, mada moram da kažem da je mi je Novi Sad dao krila i da sam se tek tu razvila kao ličnost”, iskrena je ona.

Todoru je pored velike ljubavi prema istoku, odnosno Rusiji, život ipak odveo na sasvim suprotnu stranu, pa tako ona sada živi na zapadu, u Austriji.

“Otišla sam u Beč i malo mi je neobičan taj skok za istoka na zapad, sa Rusije na Austriju, prilično mi je teško da se naviknem, ali trudim se i sve mi bolje ide. Kažu da sam srpska Dženis Džoplin, to verovatno potiče iz prvog dela mog stvaralaštva kada sam svirala upravo njene obrade i to mi je nekako ležalo i njen glas, duh, emocija. Ona je deo mog zapada, a ruske romanse su moj istočni deo. Kod mene je izgleda uvek tako, spajam “nespojivo” i uživam radeći to”, rekla je ona za kraj.

Pročitajte još