Stazama unapređenja seoskog turizma

Sremska Mitrovica – U ruralnim područjima gde se ne može živeti isključivo od poljoprivrede, seoski turizam je od ogromnog značaja. Bavljenje seoskim turizmom povećava prihod seoskih domaćinstava, a unapređuje se i turistička ponuda nekog područja. Danas turisti svoj odmor i slobodno vreme teže da provedu daleko od gradske gužve, u prirodnom okruženju, u manje stresnim sredinama. Žele da upoznaju tradiciju, kulturu, etnološke posebnosti nekog ruralnog kraja, da probaju stara, tradicionalna jela, a u poslednje vreme sve više su im značajni zdravi međuljudski odnosi, odnosno srdačan i topao odnos domaćina i gosta. Stoga i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, veliku pažnju posvećuje ovom elementu ruralne politike, koji je jednako bitan kao i poljoprivreda, ruralna infrastruktura ili socijalna politika. Zato je odlučeno da se organizuje studijsko putovanje u Sloveniju, Austriju i Republiku Srpsku, koje je imalo za cilj unapređenje seoskog turizma Sremske Mitrovice kroz upoznavanje mitrovačkih subjekata ruralnog turizma sa funkcionisanjem ovog vida privređivanja u drugim zemljama u okruženju, posebno u zemljama Evropske unije. Troškove trodnevnog putovanja snosila je Agencija za ruralni razvoj, a deo troškova su pokrili i domaćini.

Prvi dan putovanja delegacija iz Mitrovice boravila je Austriji u Štajerskoj pokrajini, gde su posetili dva domaćinstva. Na izletničkom domaćinstvu “Dunkl”, u ruralnom području Štradena, dočekani su sa tradicionalnim “hladnim” jelima koji se spremaju isključivo u njihovoj kuhinji. Imanje je okruženo vinogradima, a domaćin je pokazao svoj vinski podrum gde su Mitrovčani mogli da degustiraju vino.

Posle par čaša nastavili su putovanje, obišli četiri crkve u Štradenu, a potom stigli do gostinske kuće “Nell” u selu Kloh, kuće koja se takođe bavi vinskim i izletničkim turizmom. Prenoćilo se u domaćinstvu Kaučič u malom selu Benedikt u štajerskoj Sloveniji. I ovo imanje je okruženo vinogradima, a gostima se nude domaća vina, ili fermentisani napici od grožđa, kako ih tamo nazivaju. Vlasnici imaju i svoju malu ergelu sa nekoliko konja, a gostima je omogućeno jahanje i razgledanje vrlo prostranog i lepo uređenog imanja. Posle doručka posećeno je domaćinstvo porodice Roškar u okolini Gornje Radgone u Pomurju. Domaćica je goste oduševila lokalnim specijalitetom – štajerskom gibanicom sa slatkim sirom, kao i likerom od jagode, koje inače uzgajaju u svojim plastenicima. I domaćinstvo “Marko” u Nasovi nudi isključivo domaće specijalitete, a uz turizam i vinogradarstvo, bave se i stočarstvom. Sledeća stanica bila je vinarija Dom Penine u Gornjoj Radgoni, gde su se degustirala najlepša penušava vina ove regije. Njihovi vinogradi se nalaze na Janževom vrhu, gde je posećeno seosko domaćinstvo sa restoranom “Janžev hram”, i organizovan piknik u prirodi.

Poslednjeg dana, na Vidovdan, Mitrovčani su napustili porodicu Kaučič i preko Hrvatske došli do seoskog turističkog domaćinstva porodice Banjac u Kozarskoj Dubici, u Republici Srpskoj. I tu se prave kvalitetna bela vina, pored kuće i prelepog dvorišta prostire se dva hektara vinograda, a na trpezi se nude domaći specijaliteti koji se nabavljaju od meštana okolnih sela. Lokalni turistički vodič je goste sproveo do Manastira Moštanica, sa prelepim dvorištem i kamenim ikonostasom, pravljenim od kamena iz okolnog sela. Time je završeno trodevno putovanje.

„Vratili smo se kućama puni pozitivnih utisaka i novih ideja koje mogu da se primene u ponudi naših seoskih domaćinstava“, rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Austrija i Slovenija su zemlje koje su nam prilično blizu, a sa nacionalnim programima razvoja ruralnog turizma počeli su još pre više od četiri decenije. Posle Drugog svetskog rata, Austrijanci su primetili da austrijska poljoprivreda ne može da parira komercijalnim i industrijalizovanim poljoprivredama ostalih evropskih zemalja. Zato su odlučili da revitalizuju svoja ruralna područja, poboljšaju ruralnu i komunalnu infrastrukturu, razvijajući alpski i jezerski turizam po kome su danas čuveni u Evropi.

Seoski turizam Austrije, uslovno rečeno, ugrožen je time što većina stranih turista uglavnom posećuje Salcburg ili Beč, vrlo atraktivne turističe destinacije. Seoski turizam južne i jugoistočne Austrije – Štajerska pokrajina koju smo imali prilike da posetimo, sličan je seoskom turizmu Slovenije, jer su slične i geografske odlike. Slovenci su državnim merama unapređenja seoskog turizma krenuli sedamdesetih godina prošlog veka, danas su od zamalja bivše Jugoslavije najviše napredovali u ovoj oblasti, i mnogi ih porede sa Italijom i Francuskom, koji su lideri u ovom domenu.

Slovenci su vrlo dobro umrežili sve subjekte ruralnog turizma, ne samo seoska domaćinstva, nego i proizvođače tradicionalnih jela i proizvoda tipičnih za Sloveniju, kilometre planinarskih staza i vinskih puteva, hektare voćnjaka i vinograda, i mnogo napora usmerili u promociju turističke ponude ruralnih krajeva. Takođe, na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou, razvili su asocijacije vlasnika seoskih domaćinstava, gde jedni na druge ne gledaju kao konkurenciju, nego zajednički nastupaju boreći se za svoj status u društvu, i zajedno sa predstavnicima državnih organa predlažu i donose relevantna zakonska rešenja.

„Ono što posebno privlači pažnju jeste što su i Austrijanci i Slovenci dostigli nivo da većina seoskih turističkih domaćinstava danas funkcioniše kao pravno lice, sa razvijenim online booking-om, a u svakom seoskom domaćinstvu sve usluge možete platiti i platnim karticama.Takođe, sve više pažnje posvećuju marginalizovanim grupama, i svoje usluge usmeravaju ka njihovim potrebama – invalidi, lica sa posebnim potrebama, osobe koje su na posebnim režimima ishrane, vegeterijanci ili oni koji jedu isključivo zdravu, organsku hranu“, dodao je Samardžić.

Za putovanje su izabrani ključni subjekti mitrovačkog ruralnog turizma, pre svega predstavnici Agencije za ruralni razvoj i Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, čiji je zajednički zadatak da podrže lica koja se bave seoskim turizmom. Vila „Davidović“ u Manđelosu, čiji je predstavnik bio na ovom putovanju, tek počinje da ulazi u vode seoskog turizma, izolovani su u netaknutom delu fruškogorske prirode, a kuhinja im se zasniva na poznatim ukusima i mirisima sremskih specijaliteta. Salaš „Isailovi“ radi već nekoliko godina, primer su rural-urbanog domaćinstva i salašarskog turizma, i koriste svaku priliku da unaprede svoju turističku ponudu tradicionalnih jela i pića.

Seosko domaćinstvo Čikić iz Zasavice, tipični je primer porodičnog seoskog domaćinstva u kom je cela porodica aktivno uključena u turističke aktivnosti, i gde se služe isključivo proizvodi koji se spremaju na ovom domaćinstvu. Gostinska kuća “Nana” u Noćaju, takođe je početnik u ovoj oblasti, i trenutno su u procesu kategorizacije objekta. U „Nani“ se udružuju turizam, ekologija, tradicija i gastronomija, domaćinstvo je poniklo na samom izmaku sela, među atarima, što mu daje salašarsku atmosferu, a njegovim gostima pruža apsolutan mir i tišinu. Svim ovim subjektima, ovo putovanje će dosta koristiti, jer kako i sami kažu, dosta je ideja koje mogu da “pozajme” i primene na svojim seoskim turističkim domaćinstvima.

You May Also Like