Seosko domaćinstvo „Nana“: Oaza mira u Noćaju

Seosko turističko domaćinstvo “Nana” poniklo je na jugu Vojvodine, a severu Mačve u selu Noćaju, vode ga majka Vera i ćerka Svetlana Savić. Ime “Nana” dato je simbolično po baki, odnosno nana Stani Svetlaninoj, ali i po lekovitoj biljci nani kojom domaćinstvo obiluje.

Na kapiji dvorišta “Nane” goste sa osmehom dočekuje upravo Svetlana i što bi se reklo polako, ali sigurno vodi ih u jedan drugi svet, svet koji obiluje mirom, prirodom, domaćim i starinskim ukusima, opojnim mirisima, mnoštvom boja.

“Nana” se sastoji iz dve porodične kuće, a u svom sastavu ima još i ambar, čardak, štalu, odnosno sve ono što podrazumeva jedno tradicionalno mačvansko domaćinstvo.

Trenutno, domaćinstvo raspolaže sa tri sobe, odnoson sa četiri ležaja. Svaka od soba je dizajnirana na poseban način, pa tako prva soba nosi nazi „Soba sunca“, jer je u njoj najlepši izlazak sunca, druga soba je „Soba snova“ i nju krasi slika našeg velikog slikara Tonija Anušića koja tematizuje san žene, dok treća nosi ime “Lavanda“. Sve tri sobe objedinjuje “Nanin zeleni salon za čaj” u kome se održavaju, kako i sam naziv kaže čajanke praćene nekom tematskom muzikom, razgovorom o književnosti, umetnosti ili sličnim stvarima.

Samo domaćinstvo je smešteno u ataru, a opet je vrlo blizu glavnom putu. Od centra sela udaljeno je nekoliko stotina metara, a od Sremske Mitrovice svega šest klometara.

“Lokacija na kojoj se nalazimo jeste jedna od najvećih prednosti našeg domaćinstva. Udaljeni smo od centra sela svega nekoliko stotina metara, imamo sve uslove neophodne za savremeni život, a opet smo i dovoljno daleko od njega, toliko da se možemo smatrati potpuno zaštićenim od svakodnevne buke i vreve. Pogled na mačvanske atare kojima smo okruženi, na obronke Fruške gore, ogromno zvezdano nebo, svetlucanje svitaca, zvuci cvrčaka i ptica, sve je to ono što daje “Nani” jednu pravu salašarsku atmosferu. I upravo to je ono što naši gosti najviše cene – mir i tišina omeđena samo zvucima iz prirode”, počnje priču dvadesettrogodišnja Svetlana.

Osim dobre lokacije ono što je još zanimljivo gostima kod “Nane” jeste ukrštanje mačvanske gastronomije sa vojvođanskom, budući da se jela spremaju po nana Staninim receptima, a da je kuvarica Vera koja je Sremica, pa se u “Nani” ukrštaju dve kulinarske tradicije.

“U “Nani” pravimo razne đakonije: šapice, vanilice, šnenokle i druge kolače koji su tipični i za Mačvu i za Vojvodinu, zatim sarme, leti punjene paprike, gibanice, a ono što bih posebno izdvojila jeste „Nanin fruštuk“ koji počinje svakog jutra u osam sati za veselim astalom i koncipiran je tako da mnoštvom boja i starih ukusa probudi pozitivnu energiju i inspiriše dan našim gostima, ali i da ih podseti na detinjstvo i probudi lepe emocije. Stoga je moja preporuka svim gostima i onima koje put nameri u Mačvu da probaju “Nanin fruštuk””, kaže Svetlana.

Vredne ruke majke i ćerke prave još i razne likere i to sve po tradicionalnom Naninom receptu, a pored likera neizostavno je i slatko. Ono što je možda zaštitni znak “Nane” jeste napitak “limunana”.

Ovo mačvansko domaćinstvo svojim gostima između ostalog nudi bogat i zanimljiv sadržaj, pa su im tako s jedne strane na raspolaganju bicikli kojima mogu preko atarskih puteva stići do Prirodnog rezervata „Zasavica“, a s druge strane u okviru „Nane“postoji mini biblioteka sa fondom od oko 500 knjiga koje su takođe namenjene gostima. U „Nani“ se organizju jednom nedeljno radionice u okviru takozvane letnje školice koju vodi upravo Svetlana. Radionice su namenjene deci uzrasta od 8 do 12 godina, a u okviru njih se uglavnom obrađuju književna dela, crta, slika, uči o narodnoj tradiciji i na taj način se ona čuva od zaborava.
Domaćinstvo datira još iz 1927. godine, a prva ideja o njemu kao o seoskom turističkom domaćinstvu javila se pre nekoliko godina, međutim sve do pre nekoliko meseci to je bila samo ideja i to sada pokojnog Svetlaninog oca Rada.
“Ideja o bavljenju seoskim turizmom potiče od mog tate, koji je pre desetak godina, dok je još bio na vrlo niskom stupnju razvoja, prepoznao i naslutio njegov potencijal. Nakon njegove i niza drugih smrti koje su se dogodile u mojoj porodici u vrlo kratkom periodu, uredila sam jednu spomen sobu tako da bi me podsećala na moje pretke, iz isključivo ličnih pobuda. Tako je, iznenada, počela priča o turizmu. Zapravo, nastavila se”, priča Svetlana i dodaje da pored podrške majke u čitavoj priči oko domaćinstva pomoć joj nesebično pružaju i dve sestre Mirjana i Tatjana.

Turistčko domaćinsto kao izvor prihoda je bio jedan od motiva za pokretanje „Nane“, a drugi motiv je svakako želja za okupljanjem ljudi u svojoj porodičnoj kući.

“Sedeti za veselim šarenim astalom koji se nalazi ispod četrdesetogodišnje magnolije koja pravi fantastičan hlad, družiti se, piti lepa vina, lepe rakije, likere, degustirati razne đakonije i pričati, odnosno slušati dobre priče, to je zapravo ono što je glavni motiv za osnivanje “Nane”, pa tek onda i ostvarivanje prihoda”, iskrena je Svetlana koja je u međuvremenu počela da kreira i jednu modnu liniju koja će biti zeleno – bele boje i jedan od simbola domaćnstva.

Za kraj priče o “Nani” Svetlana je istakla da je veliku podršku dobila od Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, Agencije za ruralni razvoj, Grada Sremske Mitrovice, odnosno savetnika za turizam, ali i familije, prijatelja, komšija koji su u velikoj meri doprineli da “Nana” zaživi i da raste.

Pročitajte još