Mnogi su pored njih prošli, a samo ON je stao da pomogne

Sremska Mitrovica – Nevreme koje je prošle nedelje zahvatilo Srem napravilo je znatnu materijalnu štetu na više strana, na sreću ni jedna osoba nije povređena, ali situacija je mogla da bude drugačija.

Anu Vuković i njenog momka Željka Đordić nevreme je uhvatilo na autoputu nedaleko od graničnog prelaza kod Šida. Vozili su se na motoru i samo zahvaljujući pomoći koju im je pružio Martinčanin Mladen Radmanović bezbedno su dočekali kraj oluje.

U Srem su Ana i Željko došli dan ranije kako bi prisustvovali svadbi u Platičevu. Nakon slavlja proveli su noć kod rođaka da bi nakon ručka krenuli u Osijek gde žive. Kada su seli na motor vreme, priča Ana, nije delovalo loše, bilo je oblaka, ali nisu mogli ni naslutiti kakva će oluja ubrzo da protutnji ovim delom Srbije.

„Nekako se sve brzo izdešavalo, tamni oblaci su odjednom prekrili nebo, vetar je bivao sve jači i pomislila sam kako ovo što se sprema neće biti dobro. Na žalost, bila sam u pravu. Sve je teže bilo voziti motor, odnosno držati se za momka, sreća u nesreći bio je smer vetra koji je duvao direktno u nas, a ne sa bočne strane, jer bi nas tako sigurno oborio“, započinje priču Ana.

Ona dodaje da je u jednom trenutku bilo nemoguće nastaviti sa vožnjom i da su bili primorani da stanu. Kiša je već uveliko pljuštala, vetar nosio sve što je svojom snagom, a bio je poprilično jak, mogao da podigne sa zemlje, vreme je, prema njenim rečima bila apokaliptično i zastrašujuće, pogotovo, naglašava ona, ukoliko se nađeš na otvorenom, kao što je to bio slučaj sa njima.

„Bila sam se malo naljutila na momka kada mi je pre nego što smo krenuli put Osjeka stavio nešto teži ranac na leđa, ali verujem da mi je on pomogao da me vetar ne odnese. Držala sam se za Željka, a on za motor. U glavi mi je tutnjalo milion misli, bilo smo jako uplašeni i on i ja. Situacija nije bila ni malo naivna. Automobili i kamioni su prolazili, a niko da stane, bar da pita da nam pomogne. Stiskali smo ja njega, a on motor sve jače i čekali da nevreme prođe“, priča dalje Ana.

U jednom trenutku odmah pored njih staje „golf“ kojim je upravljao Mladen i pruža im preko potrebnu pomoć, pre svega zaklon.

„Kada je on stao meni je sinulo sunce, autom nas je koliko god je to bilo u tom trenutku moguće zaštitio od vetra, ja sam sela u auto, a momku je otvorio gepek da može da se zakloni. Bio je naš spas u tom trenutku, ali kada kažem spas zaista mislim tako“, nastavlja Ana.

Zajedno sa Mladenom Ana i Željko dočekali su kraj oluje, mokri do gole kože, uplašeni, ali srećni i zahvalni. Mladen zadovoljan, jer je pomogao, a skroman da ne prihvati nikakav poklon koji su mu ponudili.

„Ne želim ni da pomislim šta je sve moglo da se desi da Mladen nije naišao. Stvarno je dečko sjajan i neizmerno smo mu zahvalni, mnogi su pored nas prošli, a samo on je stao. Spasao nas je sasvim sigurno i ne postoji način da mu se odužimo“, iskrena je Ana.

Nevreme je srećom brzo prošlo, a Ana i Željko, zahvaljujući Mladenu bezbedno su stigli svojim kućama.

Pročitajte još

One thought on “Mnogi su pored njih prošli, a samo ON je stao da pomogne

  1. Zaista bi mogli Željko Đorđić i Ana Vuković da uzvrate na herojskom činu heroju Mladenu, uplatom polaganja vozačkog ispita da ne vozi jadan bez dozvole.

Comments are closed.