Mladi na selu: Milan Samčević iz Radenkovića

Samčević Milan iz Radenkovića 2013. godine odlučio je da počne da uzgaja duvan, već tada je bio svestan koliko ulaganja i posla ga čeka, ali priznaje da ipak nije bio pripremljen na sve ono sa čime se do sada susreo u tom poslu.

Za proizvodnju duvana se odlučio u onom trenutku kada je napravio računicu i shvatio da više ne ostvaruje baš nikakvu zaradu od poslova kojima se zajedno sa roditeljima pre duvana bavio, a to je uzgoj povrća, paradajza, paprike i drugih kultura.

“Dugo sam razmišljao i odlučio da probam nešto drugačije, a ideja da proizvodim duvan došla je sasvim slučajno od strane jednog prijatelja koji se tim poslom već bavio. Kod njega sam video po kom principu proizvodnja duvana funkcioniše i doneo odluku da se i ja uputim u sve to iako je on od samog starta bio iskren prema meni i upozorio me da je baviti se duvanom jako teško, da treba biti uporan i izuzetno istrajan, da to nije proizvodnja na kratke staze, da se zarada ne može očekivati odmah”, počinje priču Milan.

Sve što mu je prijatelj rekao vrlo brzo se uverio da je tačno. Za ove tri godine koliko se bavi proizvodnjom duvana Milan je imao samo velika ulaganja, bez velike zarade. Prva godina, po pravilu je bila najteža, mada ni naredna nije bila ništa lakša.

“Početak je bio zaista pretežak, tu prvu godinu ne mogu ni da opišem, dešavalo mi se svašta, pre svega morao sam puno da učim, dosta da se savetujem sa ljudima koji su već u ovom poslu, pa da uložim veliku sumu novca, a na sve to desio mi se i požar u kojem je jedna sušara do temelja izgorela. Dok sam nju remontovao, duvan na njivi je propadao. Sve to kada se skupi bio je to jako težak period, ali nije bilo ni govora da odustanem, stisneš zube i guraš dalje”, nastavlja priču Milan.

Proizvodnju duvana počeo je na tri hektara, ali sada je ona udvostručena, taman toliko koliki kapacitet imaju njegove sušare.

Optimalan rok za setvu duvana, objašnjava Milan, kreće se od 1. do 15. marta, sa rasađivanjem na njive kreće u maju i to negde od početka do sredine meseca, zatim slede drugi poslovi kao što su okopavanje, špartanje, prskanje, zalamanje cveta, tek naposletku dolazi berba koja u zavisnosti od godine, ali i same biljke može početi kako sredinom jula, tako i početkom avgusta.

Posle berbe pristupa se procesu sušenja koji je možda i najteži deo posla. Sušare ima tri i one za sada zadovoljavaju njegove potrebe. Prve godine funkcionisale su na drva, ali ih je Milan u međuvremenu preradio i automatizovao, što je umnogome olakšalo taj čitav proces.

“Proces sušenja traje nekih sedam dana, što znači sedam dana i sedam noći neko je non-stop morao da bude pored sušara te prve godine kada smo za njih koristili drva. Bilo je to neverovatno naporno, međutim otkako smo automatizovali sušare situacija je neuporedivo bolja”, kaže Milan i dodaje da je u čitavom procesu pored svega ostalog veliki trošak i ogrev.

Što se plasmana duvana tiče on je siguran, ono što nije sigurno jeste cena koju će duvan dostići, na nju Milan, kao ni drugi proizvođači duvana nemaju nikakvog uticaja.

“Moje je da osušim i spakujem duvan, a firma koja ga otkupljuje vrši merenje i klasiranje, odbija se prljavština, vlaga, tako da ja mogu meriti kod kuće i sto puta, nikada moja i njihova računica neće biti iste. Pravo da se bunim nemam i da mogu nemam ni kome, a ne bi imalo ni efekta”, iskren je Milan.

Ove godine za razliku od prethodnih nema toliko velika ulaganja pa očekuje i nešto bolju zaradu, jer već je obezbedio plastenik, sušare, sistem za navodnjavanje.

“Generalno gledajući potrebno je dosta novaca da bi se samo i jedan hektar posadio, a gde je šest hektara. Zato moraš da se potrudiš da sve bude kako treba da ti se ulaganje vrati, ima mnogo njih koji se zanesu i misle da duvan može da se proizvede bez puno muke i uloga, ali svi oni vrlo brzo shvate koliko su bili u zabludi”, priča dalje ovaj dvadesetpetogodišnjak.

Kada svede računicu, dodaje, da se za sada nalazi na malo jačoj pozitivnoj nuli. O nekim velikim planovima za budućnost Milan ne želi puno da govori, sve u zavisnosti kako prođe ove i naredne godine planiraće nešto na duže staze, za sada ostaje na ovom obimu proizvodnje u nadi da će situacija da se popravi na bolje i da će država pružiti pravu podršku mladim ljudima na selu.

Pročitajte još