IZVOR: BLIC
U Srbiji postoje i ona zanimanja koja niko ne želi. U zemlji u kojoj je nezaposlenih više od pola miliona, ima čini se i puno izbirljivih.
Tako dugo ostaju upražnjena mesta prodavca osiguranja, anketara, pomoćnih radnika u kuhinji, varilaca i mesara, profesora za potrebe muzičkih, ugostiteljskih i građevinskih škola.

Retko ko želi da radi na procenat, menja mesto prebivališta, ali je i mnogo onih koji za određeni posao nemaju dovoljno znanja i veština.

Treba reći da je situacija različita od grada do grada. Tako se dešava da na evidenciji neke od filijala Nacionalne službe zapošljavanja nema dovoljno ljudi za traženo zanimanje.

Takva su bila recimo zanimanja u sedmom stepenu stručne spreme kao što su nastavnici i profesori za potrebe muzičkih, ugostiteljskih i građevinskih škola, diplomirani veterinari, diplomirani inženjeri za motorna vozila. U zanimanjima do šestog nivoa obrazovanja to su zanimanja zavarivač, zidar, stolar, tesar, rukovalac dizalice.

Pojedini nezaposleni na birou rada nemaju dovoljno znanja i veština, najčešće jer ne poseduju položen stručni ispit, nemaju odgovarajuću licencu ili nemaju dovoljan traženi nivo znanja stranog jezika.

Kako kažu u NSZ, radna mesta takođe ostaju nepopunjena jer su bili loši uslovi ponude, odnosno nezaposleni nisu bili zainteresovani, najčešće kada su u pitanju poslovi kao što je anketar i pomoćni radnik u kuhinji.

„Generalno, nezaposleni pokazuju manje interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti građevinarstva. Češće je odbijanje i poslova terenske prodaje“, ističu u NSZ. Jedan od razloga je i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo, kao i veliko područje koje komercijalista treba da pokrije.

I broj mesara, varilaca i generalno zanatlija nije dovoljan da zadovolji potrebe tržišta. „Mnogi traže mesare, ali nema dovoljno zainteresovanih. I za varioca odziv je mali. Problem je što i oni koji bi radili ne žele da menjaju mesto stanovanja“, kaže Mališa Grujić, direktor agencije Trenkvalder.