Fudbalski klub Partizan je u četvrtak poslao neverovatnu sliku u svet. U okviru prvog kola grupe L Lige Evrope u Humskoj je odigran meč između Partizana i AZ Alkmara.
Zbog izdržavanja kazne koju je disciplinska komisija UEFA odredila, utakmica je trebala da se igra pred praznim tribinama. Međutim, Fudbalskom klubu Partizan je bilo omogućeno da utakmici prisustvuju deca do 14 godina starosti. Iz tog razloga 20.000 dečaka i devojčica iz Srbije, Makedonije i Republike Srpske bodrilo je omiljeni klub sa tribina i fascinirali su fudbalere na terenu ali i čitavu Evropu.
Iz Sremske Mitrovice je put Humske krenulo preko 100 mališana koji su se priključili armiji najmlađih navijača Partizana i tako doprineli stvaranju neverovatne atmosfere na stadionu, jednog istorijskog momenta, u isto tako istorijski važnoj utakmici. Sa prvim zviždukom glavnog sudije meča, Marka Guide, orilo se sa tribina „Hoćemo pobedu! složno i sa milozvučnim tonom, da je neverovatno bilo posmatrati hor mališana i to sa kojim žarom bodre voljeni klub.
Na krilima pesme mladih navijača crno-beli su veoma dobro otpočeli meč i već na samom početku stvorili nekoliko izglednih šansi za pogodak, međutim realizacija je izostala. Bili su opasni i Asano i Sadik, Zoran Tošić je u nekoliko navrata bio u situaciji da ozbiljnije zapreti i postigne gol, međutim, kako su posle utakmice i sami igrači izjavili, nedostajala im je koncentracija u završnici, tako da je AZ Alkmar upravo iskoristio trenutak nepažnje igrača Partizana, izgubljenu loptu na protivničkoj polovini i u dva poteza matirao golmana Stojkovića. Strelac prvog gola za Az Alkmar bio je Kalvin Stengs u 12.minutu igre.
Na trenutak je zavladao muk na tribinama, ali se igrači Partizana nisu demoralisali već su krenuli još jače ka protivničkom golu. To je dalo podstrek najzanimljivijoj publici, koju je bilo koji klub imao na nekoj od svojih utakmica, da još jače bodre fudbalere Partizana i daju im motivaciju da odlučnije napadnu gol AZ Alkmara. Na ovoj utakmici se posebno istakao Bibras Natho koji je imao fantastična dodavanja ka svojim saigračima. Iz jednog takvog dodavanja stvorila se prilika za Asana koja nije bila krunisana pogotkom ali je iz izgledne šanse izdejstvovao crveni karton za Svensona tako da je Partizan od 27.minuta utakmicu nastavio sa igračem više. U finišu poluvremena Sadik je uspeo da iznudi jedanaesterac, a Natho je postao strelac izjednačujućeg gola za Partizan. Tek tad je stadion eksplodirao, jer sreći prisutnih mališana nije bilo kraja. Neverovatno je kako je tako malo bilo potrebno da deca osete koliko fudbalerima znači ta podrška sa tribina i da nastave još jače sa zahtevima: „Hoćemo pobedu i Hoćemo Sumu“. Tako mali a već naučeni kako se bodri omiljeni klub! Možda među njima i nisu svi bili navijači Partizana ali su ga bodrili do poslednjeg sekunda utakmice bez predaha. U nastavku je Natho doneo još veću radost malenim navijačima sa tribina ali i svima koji su utakmicu pratili ispred malih ekrana i zatresao mrežu protivničke ekipe za preokret u 61. minutu i vođstvo Partizana od 2:1. I kad su navijači najviše očekivali pritisak naših igrača i potpuni slom protivnika desio se izjednačujući gol Boadua za, kako se na kraju ispostavilo, konačnih 2:2. Ni povratnik u Partizanu, Lazar Marković, nije uspeo izglednu šansu koju je imao pri samom kraju utakmice da pretvori u gol i tako je sva nada u pobedu nestala sa sudijskim zviždukom koji je označio kraj utakmice.
Iako se iz svega prikazanog čini da je Partizan zbog promašenih šansi ispustio sigurnu pobedu i olako sam sebi oduzeo dva boda, veru u bolje sutra i nadu u buduće pobede daje igra kojom su igrači Partizana pokazali da se mogu boriti sa bilo kojom evropskom ekipom samo ako su maksimalno fokusirani na igru i činjenicu da je fudbal timska igra i da jedino tako mogu nizati uspehe. Na osnovu izjava pojedinih fudbalera Partizana čini se da su svesni da su jednostavno morali da pobede. Posebno jer nisu stali pri rezultatu 2:1 već nastavili da napadaju ali je sve to moralo mnogo bolje, kako je Lazar Marković izjavio. „Nisam zadovoljan jer smo pobedu praktično ispustili ali fudbal je to i moramo se okrenuti narednoj utakmici a ovu, već koliko večeras, arhivirati.
“ „Fudbal je to!“, izjavio je Vladimir Stojković. „Hvala ovoj divnoj deci na fantastičnoj podršci koju su nam pružili, ali hvala i njihovim roditeljima jer su ih pustili da dođu na stadion.“ Uz reči zahvalnosti svih fudbalera, verujemo da su i deca uživala na stadionu. Doprineli su da se stvori karnevalska atmosfera i verujemo da su se mališani vratili svojim kućama puni utisaka i lepog osećanja da su bili deo jedne sportske istorije, a put od nekoliko sati i nesanicu zbog neprospavane noći u autobusu već sutradan zaboravili.
Fudbaleri Partizana će već 3. oktobra imati priliku da se iskupe za sve nerealizovane šanse i to protiv Astane na Astana Areni.
Tekst: Danijela Stojiljković-Savić
Fotogafije: Ivan Mirković
