Izložba u Muzeju Srema: Replike rimskih amfora Dragoslava Markova

Sremska Mitrovica – Od petka, 4. do četvrtka, 31. avgusta u Muzeju Srema biće organizovana izložba pod nazivom „Replike rimskih amfora Dragoslava Markova“, Mitrovčanina koji trenutno živi na Floridi. Autor izložbe je Jasmina Davidović, arheolog viši kustos Muzeja Srema.

Velika ljubav je osnova ovog projekta, ljubav Dragoslava Markova prema amforama, njihovom obliku, veličini i značaju u rimskom životu. Odluka Dragoslava Markova da napravi kopije amfora je definitivno proizašla iz unutrašnje potrebe koju neki ljudi moraju zadovoljiti po cenu života…. da li je bolje kupovati originale, koji su zaista skupi, ali nije jeftino ni sam praviti kopije kod današnjih lončara koji nemaju iskustvo u tom procesu. Šta su amfore bile i za šta su korisćene, ujedno je jednostavno i komplikovano pitanje.

Amfora je reč nastala iz grčkog jezika od reči amfi- na obe strane i fero –
nositi. Sama posuda je ustvari vrsta lonca sa dve drške i vratom koji je znatno uži od ostatka tela. Korišćene su za smeštaj tečnosti i čvrstih materijala kao što su žitarice. Nedekorisane grube amfore, sa donjim delom koji se konično sužava prema dnu u obliku špica su bile standardni transportni kontejneri na Mediteranu. Kao kontejneri su nakon transporta potrebne namirnice koja je mogla biti: vino, riblji sos, maslinovo ulje, masline, smokve, urme, defrutum i ostali proizvodi specifični za rimsku kuhinju, odbacivane i korišćene više kao građevinski materijal.

Najpoznatije mesto sa nalazom rimskih amfora je veštačko brdo u Rimu koje je napravljeno od delova razbijenih amfora za prevoz maslinovog ulja iliti fragmenata amfora (kako vole arheolozi da kažu) koje su pristizale u ovaj najveći rimski grad. Brdo je visoko 35 metara i naziva se MONTE TESTAKIO.

Angažovanje tima lončara koji su predano izrađivali amfore po želji Markova je jedan veoma značajan deo procesa eksperimentalne arheologije kojom se gospodin Markov nesvesno bavio ovim postupkom. Oni koji se bave proučavanjem rimske keramike, kao Jasmina Davidović, mogu samo da žale što nisu učestvovali u ovom procesu jer je jako važno znati i razumeti proces pravljenja posuda, upoznati razne tehnike i naučiti proces pečenja iste, posebno za izradu velike forme posuda kao što su amfore koje su specifične zbog veličine, debljine i količine gline koja treba da stoji stabilno i da se ispeče bez problema.

Lončarska radionica iz Obrenovca, vlasnika Dragana Đorđevića, zaslužna je za izradu ovih prekrasnih primeraka koji ipak nisu uvek bili savršena kopija rimskih oblika. Treba pomenuti majstore lončare koji su ih izrađivali i to su: Profir Nešić, Ivan Jakovljević, Nemanja Đukanović i Nemanja Đorđević. U Mitrovici je jedan lončar, Slobodan Milovanović, sarađujući sa tadašnjim arheologom Muzeja Srema, Zorkom Pejović, krajem 20 veka izrađivao replike amfora, na žalost prerano je preminuo i nije ostvario svoju veliku želju da Mitrovčanima predstavi svoje amfore.

Za izradu ovih primeraka bilo je potrebno imati puno strpljenja, probati i učiti na greškama da bi se došlo do konačnog rezultata….. gospodinu Markovu je to uspelo, on danas ima zbirku od 59 amfora, rađenih u tipovima koji su njemu bili posebno dragi. Nekima je bio toliko impresioniran da ih je ponovio, neke čak uradio i tri puta. To su uobičajene amfore rimskog sveta, među njima su Dresel 1, 5, 6A, 17, 21-22, 30, Kapitan 2, Lambolja 2, kasnoantičke rimske 3, 5 i 7, tu su i čuvene šargarepa amfore i još tako više od tridesetak tipova. Nekih od njih imamo i mi u Muzeju Srema, kao primerke rimskih afmora nađenih u Sirmijumu. Prezentacija ovakve izložbe se svakako ubraja u najlepše poslove kustosa u okviru rada u muzeju.

Pročitajte još